Ako bitkoin pukne, ko u Srbiji treba da brine?
Cena bitkoina rašće i posle praznika, a kada bi se ostvarila upozorenja da taj balon i pukne, Srbija ne bi mnogo osetila, kaže Nikola Korbar, direktor CEIB.
Korbar koji je direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd u razgovoru za B92 osvrnuo se na nedavno potonuće od 21 odsto najveće kriptovalute, za šta misli da je odgovorno više faktora.
- Prvi i osnovni razlog je što su varijacije cene špekulantima neophodne jer na taj način na dnevnom nivou ostvaruju ogromne zarade. Što je vrednost kriptovalute stabilnija, tako njima postaje manje interesantna. Drugi razlog je taj što se ljudi ne edukuju već naglo reaguju na vesti, i čim bude neka loša vest, cena odmah pada i supotno - priča Korbar.
Objašnjava da mediji takođe igraju veliku ulogu i neposredno utiču na oscilacije u ceni.
"Često možemo videti prognoze da će bitkoin biti trideset, četrdeset, pedeset ili više hiljada dolara, onda svi kupuju, da bi nekoliko dana kasnije videli neku lošu vest, i cena odmah ide dole".
Pročitajte još:
* "Bitkoin će "pući", a evo i kada"
* Krugman: Bitkoin - opčinjeni, a ne razumeju
* Svet je poludeo za bitkoinom, ali... Evo zbog čega je ova valuta opasna
Kako je rekao, s druge strane, veliki broj država počinje da uvodi zakonske regulative, kao što su porez na trgovanje, rudarenje, porez na dobit (bar kod nekih). Jedan od najvećih faktora potražnje, navodi on, je taj što menjačnice imaju politiku da sa bitkoinom kupuju sve ostale kriptovalute - prvo morate da kupite bitkoin, pa da ga prebacite u drugi koin, i tako se potražnja održava na visokom nivou.
Korbar veruje da će se do kraja februara cena bitkoina kretati između 28.000 i 30.000 dolara, a da je teško proceniti šta će se dešavati posle tog perioda.
Na pitanje da li ima mesta zabrinutosti da je to balon od čijeg pucanja se mnogi neće oporaviti, kaže:
- Svako ko ulaže u kriptovalute treba da ulaže u minimum tri kriptovalute. Nije dobro držati sav novac u jednom sredstvu. Bitkoin se može nazvati balonom, ali ne bih rekao da on puca, već da se naduvava i izduvava po potrebi onih koji kontrolišu apsolutnu većinu koina - poručuje on.
Istiće da bi posledice po našu privredu bile gotovo neznatne, jer naša ekonomija i dalje ima vrlo malu povezanost sa svetom kriptovaluta.
- Krah bi doveo do finansijskih poteškoća određene grupe pojedinaca, ali ništa više od toga - misli Korbar.
Korabar ističe da je negativan trend u svetu, a i kod nas taj što se "sada svako bavi kriptovalutama":
- Naći ćete veliki broj "investicionih stručnjaka-specijalista", savetnika, eksperata... A kada obavite duži razgovor sa njima, vidite da njihovo znanje nije ni blizu onog nivoa na kome se predstavalju i to je zapravo ono na šta bi građani u Srbiji tebalo da obrate pažnju - kaže on.
On navodi i primer platforme Cloud mining koja je u većini slučajeva preprodaja struje i ništa više.
- Pravno to nije prevara jer su se te kompanije ogradile ugovorima koje kupci potpisuju, ali praktično ili ne dobijete ništa, ili vrlo malo. Ljudi često njima ostanu dužni jer su im navodno troškovi struje bili veći od vrednosti sklopljenog ugovora - zaključuje on.
