Srbija napredovala za 12 mesta na listi konkurentnosti
Po Globalnom indeksu konkurentnosti za 2017. godinu Svetskog ekonomskog foruma Srbija je zauzela 78. mesto od 137 zemalja i tako napredovala za 12 mesta, objavljeno je u Srpskoj asocijaciji menadžera.
Vrednost indeksa Srbije iznosi 4,14 i to je najbolji rezultat od 2010. godine.
Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Fondacija za razvoj ekonomske nauke FREN objavili su, u prisustvu ministra finansija Dušana Vujovića, rezultate Globalnog indeksa konkurentnosti (GCI) Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji je najpoznatiji i najviše korišćeni indeks konkurentnosti na globalnom nivou i značajan pokazatelj globalne pozicije neke zemlje u svetu.
Srbija je prošle godine napredovala za četiri mesta po konkurentnosti pošto se u izveštaju GCI 2016-2017, našla na 90. mestu među 138 zemalja.
Napredovale i zemlje u regionu
U regionu povećanje vrednosti indeksa zabeležile su Albanija, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora i Slovenija, kao i BiH koja zauzima 103. mesto dok je Rumunija zabeležila pad.
Prva tri mesta na listi zauzele su Švajcarska, Singapur i SAD, a najmanje konkurentan u svetu je Jemen, na 138. mestu liste.
Direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić je rekla da su od 12 kategorija primećena poboljšnja u osam najvažnijih po kojima se i ocenujuje konkurentnost.
Ona je navela da je najveći pomak ostvaren u makroekonomskom okruženju u čemu je Srbija napredovala za čak 31 poziciju u odnosu na prošlu godinu.
Rast je posledica boljih objektivnih pokazatelja – niži nivo deficita budžeta, viši nivo nacionalne štednje u procentima BDP-a, rast kreditnog rejtinga zemlje i niži nivo javnog duga izraženog u BDP-u.
Takođe, veća je efikasnost tržišta rada i u tu smo napredovali za 14 mesta u odnosu na prošlu godinu - lakoća zapošljavanja i otpuštanja, kvalitet saradnje poslodavaca i radnika i veza između zarade i produktivnosti.
Kada je reč o visokom obrazovanju i obuci za 10 mesta imamo bolji plasman.
Švajcarska je tradicionalno, devetu godinu zaredom, zauzela prvo mesto dok su SAD preuzele drugu od Singapura koji je sada treći na listi, dok je najlošije rangirana zemlja i ove godine Jemen.
Pročitajte još:
"Progres u mnogim oblastima"
Komentarišući napredak Srbije, Vujović je istakao da smo napravili progres u mnogim oblastima.
- Nemamo inflaciju kao problem i markoekonomski pokazatelji će biti još bolji. Ove godine smo imali planirani privredni rast od tri odsto, pa smo ga smanjili na 2,3 odsto posle razgovora sa MMF-om, zbog loše situacije u poljoprivredi i energetskom sektoru usled suše. Ipak, nema elemenata recesije, ovo što se čuje u medijima. Ostajemo na tome da je prognoza za ovu godinu 2,3 odsto, ali to će biti kompenzovano u 2018. - naveo je Vujović.
On je naglasio da ćemo u 2018. imati rast između 3,5 i četiri odsto, a narednih godina bismo mogli da imamo i rast od pet i šest odsto.
Naveo je da Globalni indeks konkurentnosti malo kasni, na primer, u markoekonomskim pokazateljima.
Vujović je istakao da su uzeti rezultati sa kraja prošle godine za učešće javnog duga u BDP-u koji je iznosio 74,1 odsto, dok je sada ispod 64 odsto.
- U sledećoj evaluaciji bićemo znatno bolji i očekujem da ćemo napredovati za dvadesetak mesta.
Vujović očekuje da se poboljša kreditni rejting
Ministar finansija je rekao, kada je reč o kreditnom rejtingu, da je "Mudis" povećao rejting Srbiji pre oko sedam meseci, dok su ostale agencije ostale na istom rejtingu za Srbiju u prethodne tri godine.
Objasnio je da je naša kreditna marža sada 1,3 odsto, što je četiri puta bolje nego 2014. kada je bila pet odsto i da Srbija premašuje po performansama percepcije kreditnih agencija.
Vujović zato očekuje da će agencije uskoro poboljšati kreditni rejting Srbije.
On je naglasio i da je Srbija u prvih osam meseci ostvarila 84 miliajardi dinara suficita, što je za oko milijardu evra bolje u odnosu na plan koji je dogovoren sa MMF-om.
- To je zato što smo projekcije radili dosta konzervativno - dodao je ministar.
On je podsetio da je ranije deficit smanjen sa 1,7 odsto na 1,1 odsto i dodao da je sve to ostvareno merama na strani prihoda i rashoda.
Tako su na strani rashoda ostvarene uštede od između 17 ili 18 milijardi dinara, napomenuo je Vujović.
