Javni dug Srbije i dalje raste, "zaglibili" smo 24 milijarde evra
Javni dug Srbije na kraju oktobra 2015. godine iznosio je 24,32 milijarde evra, što je 74,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija Srbije. U poređenju sa septembrom javni dug povećan je za oko 260 miliona evra.
Ukupne direktne obaveze države u oktobru iznosile su 21,9 milijardi, a indirektne 2,4 milijardi evra.
Na kraju 2014. godine, javni dug Srbije je iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,9 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.
Krajem 2000. godine javni dug je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.
Ministarstvo vrti staru priču
Ministarstvo finansija objavilo je da je deficit budžeta Srbije na kraju oktobra 2015. godine iznosio je 37,9 milijardi, a zajedno sa rashodima za projektne zajmove 51,5 milijardi dinara.
U oktobru su prihodi budžeta bili 78,5 milijardi, a rashodi 82 milijarde tako da je mesečni deficit iznosio 3,5 milijardi dinara.
Poreski prihodi iznosili su 67,6 milijardi, a najviše je naplaćeno od PDV-a, 41,4 milijarde dinara, jer se u oktobru plaćaju tromesečne obaveze po tom osnovu.
Neporeski prihodi budžeta u oktobru su bili 10,8 milijardi, od čega je 800 miliona dinara premija po osnovu re-otvaranja emisije obveznica. Donacije su iznosile 100 miliona dinara.
Rashodi budžeta su bili na nivou ovogodišnjeg proseka, s tim što je najveće odstupanje zabeleženo kod subvencija zbog isplate rashoda za program subvencionisanih kamata.
Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosili su 19,8 milijardi, a najveći deo se odnosi na budžetske dotacije za penzije, 17,3 milijardi dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,4 milijardi dinara.
Na nivou opšte države u periodu za deset meseci ove godine zabeležen je deficit u iznosu od 63,1 milijardi, dok je deficit u oktobru iznosio 12 milijardi dinara.
Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća.
Bolja od očekivane bila je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV-a, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa.
