Vic postao stvarnost: Rebalans rebalansa
Ministar finansija Dušan Vujović bio je u pravu kada je rekao da će ovaj budžet biti istorijski. U novijoj srpskoj ekonomskoj istoriji ne pamti se da je posle nepuna dva meseca od usvajanja rebalansa budžeta, odnosno prekrojene državne kase, u parlament stigao još jedan izmenjen i dopunjen, treći po redu budžet za istu godinu.
To se, međutim sada dešava i to pred samu raspravu o novom budžetu za 2015. godinu kojoj, inače, vreme curi, jer ovaj proračun javnih finansija treba da bude usvojen u parlamentu najkasnije 29. decembra.
Zašto je Vujović skrojio rebalansov rebalans i kako to da su mu se u Skupštini sudarile stara i nova državna kasa?
Kako nezvanično može da se čuje u vladi, suštinski se, kada je reč o ključnim brojkama - a to su prihodi, rashodi i deficit neće promeniti ništa.
Rebalansov rebalans
Na sajtu vlade "rebalansov rebalans” nije moguće videti. Veroljub Arsić (SNS) pojašnjava da je to zato što vlada taj dokument još nije usvojila i što poslanici tek treba da ga dobiju narednih dana. Iako zvuči komično, ali kad u parlament stigne druga prekrojena državna kasa za 2014. godinu taj dokument bi trebalo da se zove: Predlog izmena i dopuna Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2014. godinu.
"Stvar je tehničke prirode, bukvalno će doći do preraspodele nepotrošenih sredstava”, kaže sagovornik lista Politika i dodaje da će se novi rebalans tek danas naći pred članovima kabineta premijera Aleksandra Vučića. To znači da još nije ni stigao u Skupštinu.
Koji god da je razlog, dogodilo se to da se ekonomski vic s početka novembra obistinio. Srbiji treba novi rebalans, našalio se pre nešto više od mesec dana Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. Bilo je to samo sedam dana nakon što je parlament usvojio prekrojenu državnu kasu za 2014. godinu.
Povod je bilo gostovanje premijera Aleksandra Vučića na Hepi televiziji gde je predsednik vlade istakao kako će minus u budžetu, posle rebalansa, biti za 50 milijardi dinara manji od plana. Kako to da su samo nedelju dana pre toga stručnjacima iz Ministarstva finansija promakle tolike milijarde, kad su krojili deficit od 225 milijardi dinara, šalila se tada ekonomska javnost na račun kreatora fiskalne politike.
Međutim, ono što je početkom novembra bilo vic ovih dana je postalo stvarnost. Skupštinskim izveštačima Veroljub Arsić (SNS) izjavio je da će se, pre nego što poslanici budu raspravljali o budžetu za 2015. godinu, na dnevnom redu naći još jedan - drugi po redu rebalans budžeta za 2014. godinu.
Milojko Arsić kaže da mu nije poznato zašto je to učinjeno, ali da takav potez dovodi u pitanje kredibilitet fiskalne politike. On sumnja da su manji rashodi formalni razlog za to, jer u tom slučaju nije neophodno donositi novi zakon o budžetu.
Zvaničan razlog za treći po redu budžet za 2014. godinu ne znaju ni članovi Fiskalnog saveta. Kako kažu, Predlog izmena i dopuna već izmenjene države kase nisu dobili. Vest da će biti još jednog rebalansa saznali su iz novina.
Kako rebalans vidi opozicija?
Za to vreme opozicija spekuliše da razlog za to "leži” u Predlogu zakona o preuzimanju obaveza "Er Srbije”, odnosno starog "Jata” i pretvaranju tog duga od 160 miliona evra u javni dug. Borislav Stefanović, potpredsednik DS-a, kaže da ovim aktuelna vlast hvata zadnji voz da kroz budžet za 2014. godinu provuče rashode za "Er Srbiju”, ali i 200 miliona dolara garancija za tekuću likvidnost "Srbijagasa”. Jer, po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ako ga bude, to više neće biti moguće, kaže Stefanović.
"Na taj način su praktično prikazali lepšim budžet za 2015. godinu, jer su te troškove prebacili u ovu godinu. Rebalans je način da se legalizuje ta potrošnja i da se zakonski ispeglaju neki finansijski potezi vlade", kazao je Stefanović.
A šta kažu stručnjaci?
Veroljub Arsić (SNS), sa druge, kaže da to nije tačno.
"Budžetski korisnici su ozbiljno shvatili mere štednje i deficit će do kraja godine biti manji od planiranog. Taj novac će uglavnom biti preusmeren za isplate docnji koje su nastale u periodu od 2008. godine do 2012. godine, najviše prema poljoprivrednim proizvođačima. To nema veze sa "Er Srbijom” i "Srbijagasom”. Promena u prihodima, rashodima i deficitu neće biti", kazao je Arsić.
Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da, inače, nije dobro da se rade rebalansi budžeta, jer je to znak da kreatori fiskalne politike ne mogu dobro da isplaniraju prihode i rashode.
"Kod nas je prekrajanje državne kase postala praksa, ali kada se to radi drugi put za nekoliko nedelja to već počinje da liči na amaterizam. Bilo je jasno još na početku godine da će tih 160 miliona evra za "Er Srbiju” biti trošak, nije morao da se čeka kraj godine da se to sazna. Verovatno je prvobitni plan bio da se to, kao rashod gurne ispod crte, međutim to više nije moguće, jer nije u skladu sa dogovorom sa MMF-om", zaključuje Prokopijević.
Podaci Ministarstva finansija
Zvanični podaci Ministarstva finansija pokazuju da su prihodi od poreza na dodatu vrednost u oktobru i novembru bili nešto veći od plana, izdašniji su bili i porezi na dohodak građana, a poboljšana je i naplata akciza na duvan, dok su kapitalni izdaci smanjeni. Međutim, to što država ima na raspolaganju više para nego što je planirala ne znači da može da ih potroši za druge namene od zakonom predviđenih. Kada bi tako uradili prekršili bi Zakon o budžetskom sistemu i imali bi veliki problem sa državnim revizorima.
