Vlada zbog poplava odlaže stezanje kaiša?

Najavljeno smanjenje plata od 10 odsto za više od 800.000 zaposlenih u državnoj upravi i javnim preduzećima neće početi od 1. jula, kako je najavljeno, već najverovatnije od septembra, odlučeno je juče u Vladi Srbije, saznaje „Blic”.

Vlada Srbije je odlučila da najavljeno smanjenje plata od 10 odsto za zaposlene u državnoj upravi odloži se za septembar

 

Do tada plate državnih službenika i činovnika veće od 60.000 dinara ostaće iste jer će im se do linearnog smanjenja zarada odbijati solidarni porez. Kako je rečeno, Vlada je odložila smanjenje plata u javnom sektoru jer još uvek ne mogu da procene tačnu štetu nedavnih poplava.

- Donošenje zakona o privremenom usklađivanju osnovica za obračun i isplatu plata u javnom sektoru, u kome je predviđeno smanjenje plata od 10 odsto, morao da se odloži iz nekoliko razloga. Glavni razlog je što zbog poplava trenutno ne možemo da procenimo tačne uštede koje bi morale da se naprave u budžetu kako bi država izbegla bankrot. Zbog toga se odlaže i rebalans budžeta, koji će moći da se napravi tek posle tačne procene ukupnih šteta od poplava - kaže sagovornik “Blica” iz Vlade, koji je insistirao na anonimnosti.

Na pitanje “Blica“da li će zbog velikog deficita u budžetu plate biti smanjene i više od 10 odsto, sagovornik kaže da „se o tome još uvek ne razgovora”.

- Ali, sasvim je izvesno da u ovoj godini smanjenja penzija neće biti - otkriva sagovornik “Blica”.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže za “Blic” da odlaganje smanjenja plata u javnom sektoru “nije problematično ako je za mesec ili dva”, ali upozorava i da će morati doći do smanjenja penzija.

- Iako su najavljeni razni oblici štednje, poput smanjenja diskrecionih rashoda ministarstava, mora se ići na one troškove države za koje se iz budžeta daje najviše. Ako znamo da država svake godine izdvoji 4,5 milijardi evra za isplatu penzija i 2,5 milijardi evra za neto zarade zaposlenih u javnom sektoru, jasno je i da se plan ušteda mora usmeriti upravo na te troškove - objašnjava Altiparmakov.

Odlaganje „fiskalne konsolidacije”, kako stručnjaci zovu smanjenje rashoda iz budžeta, nije naišlo na pozitivnu ocenu ni direktora Ekonomskog instituta Aleksandra Vlahovića, koji se odavno zalaže da država konačno počne istinski da štedi.

- Mora se što pre krenuti u fiskalnu konsolidaciju, ali prioritet mora da bude i promena privrednog ambijenta. Tu, pre svega, mislim na Zakon o radu, privatizaciji, stečaju, kao i na Zakon o izgradnji. Dobro je što je donete mere za podršku privredi, kroz subvencionisane kredite i poreske olakšice za nova zapošljavanja, a ostaje i osnivanje Garancijskog fonda koji bi značio istinski podsticaj privredi - kaže Vlahović.