Javni dug Srbije se smanjuje, a i dalje dugujemo isto novca
Poslednjih godina Srbija otplaćuje pojedine kredite, ali se i zadužuje. To otvara pitanje da li je na delu prezaduženost? Statistika pokazuje da je udeo duga u bruto domaćem proivodu pao na 55,9 odsto. Međutim, apsolutni iznos duga i dalje je ostao isti, oko 24 milijarde evra. Zbog toga stučnjaci ocenju da se dugovanja ne umanjuju.
Sreća prati hrabre, a prati li Srbiju kada su u pitanju dugovanja? Pre godinu dana, predsednik Aleksandar Vučić je tvrdio da je na delu popravljanje, jer je javni dug smanjen na 62,7 odsto BDP-a. Godinu dana kasnije, Ministarstvo finansija je konstatovalo da dugovanja iznose 55,9 odsto BDP-a.
Međutim, ako se pogledaju podaci Uprave za javni dug vidi se da se on u apsolutnom iznosu nije toliko promenio, i dalje je oko 24 milijarde evra.
Upravo to, prema oceni glavnog urednika NIN-a Milana Ćulibrka, govori da zaduživanja nisu relaksirana.
Pročitajte još:
* Novi biznis u Srbiji - bez muke 1.800 EUR za mesec
- Pa, to bi značilo da je BDP poratsao za 15 – 20 odsto, što svi znamo da nije. Promenjena je metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda i on je sada za prošlu godinu veći za skoro dve i po milijarde nego što je bio do pre nekoliko dana po staroj metodologiji + objašnjava on.
Na stanje duga utiču i drugi faktori među kojima su i kursne razlike.
- Dinar je prema dolaru u poslednjih godinu i po dana ojačao za skoro 10-15 odsto , za toliko je smanjena trećina duga koja je nama u dolarima, onog momenta kad se dolar vrati na nekadašnji nivo, naš dug će da se poveća za milijardu evra, a da nismo uzeli ni jedan evro novog kredita. O tome se radi ovde, dakle ovo je delom posledica jačanja dinara, jer se smanjuju obaveze i u evrima i u dolarima u odnosu na BDP koji se iskazuje u dinarima, ali ljudi, mi smo i dalje dužni istu količinu dolara i evra koje ćemo morati kad tad da vratimo - upozorava Ćulibrk.
Direktor zavoda za statistiku Miladin Kovačević, osporava tvrdnje glavnog urednika nedeljnika NIN. Kaže da su sve računice Zavoda utemeljenje i razvijene u saradnji sa stručnjacima Evrostata.
- Pa valjda bi neko od ovih inostranih eksperata primetio do sada da smo bili isuviše "kreativni"' i obavestio nas o tome. Naprotiv, od njih smo, tj. od Evrostata i Evropske unije uglavnom dobijali pohvale i konstruktivne kritike... Napomenuću i da su obračuni i revizija BDP-a sprovedeni uz tehničku pomoć i superviziju eksperata MMF-a koji su gotovo mesec dana radili sa našim stručnjacima i kojima je pružen uvid u svaku tabelu, svaki podatak i procenu, koje su, naposletku, pretočene u nove procene BDP-a - objasnio je Kovačević.
Prema oceni ekonomiste Milojka Arsića, Srbija trenutno nije prezadužena, ali da ne bi došla u tu situaciju, neophodno je da, kako kažu, država nastavi sa politikom niskog fiskalnog deficita koji bi trebalo da bude manji od jedan odsto BDP-a.
- To se radi na taj način što rashodi nisu mnogo veći od prihoda koje država ostvaruje, znači ta razlika bi mogla da iznosi do 400 miliona evra i ako privreda Srbije ostvaruje rast od jedan do jedan i po odsto. Znači uz ovaj deficit koji će biti jedan odsto BDP-a, učešće bi bilo konstanto ili bi malo opadalo, a kada privreda raste od tri do četiri odsto, kao što je sada slučaj, onda će značajnije da opada učešće javnog duga u BDP-u - ističe on.
Dodaje i da očekuje da će se država tokom ove godine dodatno razdužiti. Kaže da bi to razduživanje moglo da bude i oko milijardu dolara - za toliko bi onda apsolutni iznos javnog duga odmah bio umanjen.
- Da bi se on stvarno smanjio na približno te nivoe koji se najavljuju mora doći do smanjivanja apsolutnog nivoa javnog duga - poručuje Arsić.
