Srpski orao na krilima kineskog zmaja
"Naša zemlja nije povukla nijedan kontroverzan potez koji bi na bilo koji način mogao da se smatra neprijateljskim. I to što Srbija nije članica EU i NATO-a privuklo je Kineze da ovde investiraju", piše portal "Sputnjik".
Kineski ambasador Li Mančang najavio je da će za koji dan na razgovor u Srbiju doći grupa kineskih stručnjaka zainteresovanih za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor. Za tu crnu rupu srpske privrede čekamo investitore sa Dalekog istoka koji jedini mogu da se izbore sa problemima dugogodišnjeg gubitaša.
Pokazatelj toga da se stvari u srpsko-kineskim odnosima kreću u dobrom pravcu je to što je nedavno u Beogradu otvorena Kineska banka, bezvizni režim je već uspostavljen, najavljeno je za ovu godinu i otvaranje direktne avio-linije Beograd-Peking.
Bezvizni režim na 30 dana od ulaska u zemlju između Srbije i Kine uspostavljen je 15. januara. Srbija je jedina država u Evropi sa kojom Kina ima takav sporazum, a Li zbog toga očekuje dolazak 100.000 turista iz njegove zemlje.
Šta je to što je Srbiju učinilo sveobuhvatnim strateškim partnerom Kine u ovom delu sveta, a Istočnog zmaja možda već u bliskoj budućnosti čini našim ekonomskim zaleđem?
- Ja mislim da je u osnovi ta političko-istorijska dimenzija, iako to Kinezi neće otvoreno reći. U njihovoj percepciji Srbija jeste naslednik SFRJ, a po raspadu države ona nije povukla nijedan kontroverzan potez koji bi na bilo koji način mogao da se smatra neprijateljskim. To su mnoge zemlje bivše Jugoslavije ili Istočne Evrope radile - smatra saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije dr Jovan Čavoški.
- Poslednjih godina se jako puno radi na tome da se privuku kineske investicije. Treba imati u vidu da su Kinezi praktični, trgovci sa ogromnim iskustvom. Izuzetno su tvrdi pregovarači, ali kada postignu sporazum, onda je to nešto čega se veoma pridržavaju i očekuju to i od druge strane - kaže analitičar Borislav Korkodelović.
Na pitanje čime je Srbija zaslužila poseban status strateškog partnera 2009, koji je prošle godine podignut na viši nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva, on ipak, smatra da je tu ulogu odigrao i spoljnopolitički faktor.
Od značaja je to što, na primer, Srbija nije, poput Hrvatske, ušla u NATO. Srbija je, kako napominje, vođenjem spoljne politike na četiri razboja verovatno bila najpovoljniji partner Kini na ovim prostorima.
- Naravno da treba da iskoristimo te mogućnosti za razvoj sopstvenih ekonomskih kapaciteta i za jačanje svoje političke pozicije u ovakvim turbulentnim geopolitičkim vremenima koja će se, nesumnjivo, odraziti i na ovaj naš prostor jugoistočne Evrope - zaključio je Jovan Čavoški.
