Kineski novac u Srbiji – širenje moći na Evropu
Kako Evropa ne može i neće da finansira obnovu zemalja Balkana, one se, u prvom redu Srbija, okreću starim saveznicima - Kini, piše Politiko.
Briselska redakcija američkog uticajnog portala se u serijalu “Kina gleda ka Zapadu“, osvrnula i na ulogu zvaničnog Pekinga u Srbiji i odnosu Beograda prema Kini.
“Srbija je usred transformacije kojom je Aleksandar Vučić obećao svojim zemljacima da će se završiti njihova izolacija i da će time biti otvorena vrata prema Evropskoj uniji. Pokazivajući mapu Srbije, iscrtanu planiranim autoputevima i železničkim trasama istakao je da se tu vidi šta je njegova stvarna strast – putevi i ekonomija. U pokušaju da svoju strast pretvori u realnost, srpski predsednik se ne oslanja samo na Evropu, već na starog saveznika sa dalekog istoka – Kinu“, piše Politiko.
Dodaje se i da je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja i možda ne izgleda kao najbolji partner za Kinu koja želi veću ulogu u Evropi.
“Ali, dugogodišnje veze između te dve zemlje, kombinovane sa geografijom, pomoći će Beogradu da postane centar evropskog poduhvata Pekinga. Za Srbiju i njene susede prednost u tome je očigledna – svima su očajnički potrebne investicije u infrastrukturu. Kina ima mračnije motive, ali su oni jasni, Peking želi značajno da zagazi na jugoistočni prag Evrope, povećavajući svoj uticaj u zemljama koje bi jednog dana mogle da postanu članice Evropske unije“, dodaje se.
Podsećajući na aktuelne kineske investicije, Politiko piše i da kinesko davanje novca ne mora da bude u vezi sa povraćajem istog, što je politika međunarodnog razvoja koja je suprotna, recimo, Svetskoj banci.
“Uzmite za primer planiranu prugu koja povezuje Beograd sa primorskim gradom Barom. Ovaj projekat bi mogao da košta oko 600 miliona evra. Sa ekonomskim rezultatom koji ne bi mogao da bude naročito veliki, teško bi bilo ubediti evropske lidere da podrže taj projekat. Ipak, Kina je ušla u priču. Zaista, strukturni fondovi Evropske unije su van domašaja državama koje nisu članice. Kina je jedina alternativa za države kao što je Srbija. Ministarka Zorana Mihajlović je odgovorila na pitanje “zašto Kina“ – zato što Kina ima novca“, piše Politiko.
Konstatuje se i da je Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, kao najveći finansijer projekata u regionu, opisala kinesku ulogu kao “ne više samo privremenu“, predviđajući nastavak kineskih investicija u narednim godinama.
“Za Srbiju veza sa Kinom nije samo transakciona. Kina je jedna od retkih zemalja koje podržavaju srpsku poziciju u kosovskom pitanju, a prošle godine je gost Beograda bio i predsednik Kine Si Đinping. Tu nema naznaka da “dobar osećaj“ može da se umanji. U januaru je Kineska banka otvorila regionalnu podružnicu za Balkan i Istočnu Evropu u Beogradu, a Vučić je rekao da Srbija ima veoma prijateljske veze sa Kinom“, ističe Politiko.
Da Peking želi mnogo u Evropi svedoči i ulazak kineske kompanije Kosko u upravljački deo grčke luke Pirej, s namerom da je transformiše u najvažniju luku Evrope, a za to su neophodni dobri balkanski putevi.
“Kineski model liči na nemački. Od primanja Višegradske grupe u EU, nemačka industrija se proširila na te zemlje, a Kina bi to mogla da uradi u južnoj Evropi. Kako nekoliko balkanskih zemalja stoji u redu za članstvo u EU, Kina bi mogla da ima nekoliko bliskih prijatelja za briselskim stolom. To bi moglo da pomogne Pekingu da se odbrani od kritika na račun nepoštovanja ljudskih prava i drugih problema. Za neke u Evropi, ova epizoda znači da treba obratiti više pažnje na aktivnosti Pekinga, a neke nemačke doplomate upozoravaju da Kina, kao i Rusija, može da postane problem za stabilnost regiona, kao i da EU i Nemačka moraju da izađu sa strateškim odgovorom “, zaključuje se.
