Kina prodire u Evropu - gde je tu Srbija?
Šta je u pozadini sve vidljivijeg srpsko-kineskog prijateljstva, zagrljaja Davida i Golijata na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni. Odgovor nije teško naći - Srbija se našla na savremenom kineskom Putu svile, kako je nazvan planirani prodor Kine na evropsko tržište - morskim putem do kupljene luke u Solunu, pa preko Grčke, Srbije do Budimpešte i dalje prema centralnoj Evropi, do tržišta koje ima oko 550 miliona stanovnika sa dobrom platežnom moći, na kome Kina može da plasira svoju robu, piše Radio Slobodna Evropa.
Grčka ipak važnija od Srbije?
Kina je zemlja sa kojom Srbija razvija sve bolje odnose i sve čvršću, ne samo političku, već i ekonomsku saradnju, kako bi postali i zvanično strateški partneri. Srbiju su posetili poslednjih godina najviši kineski rukovodioci.
Kinesko-srpsko prijateljstvo datira još iz vremena kada su dve zemlje (doduše tadašnja Jugoslavija) i Kina bile ideološki bliske, pripadale su, ma koliko različite bile, bloku socijalističkih zemalja.
Pa i u postjugoslovenskoj fazi Kina je podupirala Beograd u nekim za nju važnim političkim pitanjima. Nije priznala Kosovo, glasala je protiv članstva Kosova u UNESKO, da bi Srbija, sa druge strane, podržava politiku jedne Kine.
Kina, koja radi gledajući decenije unapred, okupila je oko sebe 16 evropskih zemalja u projektu "Kina plus16" izdvajajući za investicije u te zemlje, među kojima je i Srbija, izdašnih deset milijardi evra (navodno, Srbiji je do sada opredeljeno oko 1,5 milijardi).
Pročitajte još:
* Dojče vele: Nemačka mirna, Vučić radi šta mu se kaže
Koliko je za Kinu važna Srbija kao strateški partner i zašto? Da li onoliko koliko i druge zemlje na Putu svile ili i više od toga, kako se može čuti od domaćih aktera? Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji je oprezan:
- Ne bih precenjivao naš značaj na tom Putu svile, mi smo jedna od zemalja koja u tome učestvuje, ali rekao bih da je važnija Grčka, jer je luka u toj zemlji - komentariše Crnobrnja.
Kina se pojavljuje u Srbiji i kao poželjan kupac, pre bi se reklo spasilac, kad je u pitanju propala Železara Smederevo, iz koje se 2012. godine povukao američki US Still, od koje žive hiljade smederevskih i ne samo smederevskih porodica.
Računa se da će Kinezi biti kupci takođe propalog Rudarsko topioničarskog basena (RTB) Bor od koga je nekad živeo čitav taj kraj Srbije. Aleksandar Vučić kaže da će tokom majske posete Pekingu, moliti da prihvate taj posao.
Da li kupovina Železare i eventualno RTB Bora može da se razume kao kineski ustupak za pogodnosti koje ima za projekat Put svile? Mihajlo Crnobrnja kaže da je to jedino racionalno objašnjenje.
- Naročito za Bor. Znate li koliko treba kopati da bi se došlo do bakra? Mada sam ekonomista, ja ne mogu da vidim čist ekonomski interes Kineza da u to uđu - kaže Crnobrnja.
Sve u svemu, Kinezi koje su građani Srbije pogrešno doživljavali tek kao prodavce najrazličitijih robnih asortimana (od tekstila do dečijih igračaka) prešli su put do pouzdanog strateškog partnera od koga u mnogome ekonomski zavisi budućnost Srbije. S druge strane, Srbija je danas za Kineze jedna od važnih prolaznih stanica za planirani prodor u Evropu.
