Zašto Brisel proverava kineske kredite Srbiji?
Evropska komisija utvrđuje usklađenost železničkog projekta Beograd - Budimpešta sa zakonodavstvom Evropske unije, piše Radio Slobodna Evropa.
"Kinezi kreditiraju sami sebe, a mi vraćamo..."
"U ovoj fazi Komisija nije formulisala nikakve stavove u vezi sa tim pitanjem - a dijalog sa nacionalnim vlastima, na tehničkom nivou, je u toku", stav je Evropske komisije, nakon što je Srbija nedavno u Sofiji sa konzorcijumom kineskih kompanija potpisala ugovor vredan 943 miliona evra za gradnju treće deonice brze pruge Beograd - Budimpešta, projekta koji zajednički realizuju Kina, Mađarska i Srbija. Ukupna vrednost procenjena je na dve milijarde dolara.
Srbija, država devastirane železničke infrastrukture u kojoj prosečna brzina voza ne prelazi 50 kilometara na sat, uključila se u projekat modernizacije pruge Beograd - Budimpešta dužine 350 kilometara, 2014. godine u Beogradu na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine. Ugovor o modernizaciji prve deonice te pruge potpisan je maja 2017. u Pekingu.
Prosečna brzina od oko 150 kilometara na čas i drastično skraćivanje vremena putovanja do Budimpešte sa aktuelnih više od osam sati - glavna su obećana i aduti predstavnika vlasti za ulazak Srbije u posao modernizacije pruge Beograd - Budimpešta sa Mađarskom, članicom EU i Kinom, poslednjih godina ekonomski sve prisutnijom u svetskim i evropskim državama zbog privrednog buma koji je ostvarila.
Modernizacija tri dela postojeće jednokolosečne pruge, stare više od 130 godina, finansira se kreditima koje su Srbiji odobrile Kina i Rusija i to - dve deonice kineskim, a jedna novcem iz ruskog kredita.
- Kinezi prosto prodaju svoj posao. Ne investiraju oni ovdje ništa u vezi sa tim poslom... Oni investiraju u svoju privredu - odnosno kreditiraju sami sebe, a mi vraćamo kredit - ukazuje u izjavi za RSE Mahmud Bušatlija, ekonomista i stručnjak za strana ulaganja.
- Nisu rekli "mi ćemo investirati u naša preduzeća na vašoj teritoriji i zaposliti vaše ljude i resurse i plaćati uredno za njihovo korišćenje". Ne, oni su jasno rekli: "Naš cilj u saradnji sa vama je isključivo da vam prodajemo robe i usluge" - kaže Bušatlija.
Istovremeno, Bušatlija ulaganje u železničku infrastrukturu vidi kao ključ reindustrijalizacije Srbije i iskorak u transportu putnika i roba - ali upozorava da ne vidi ekonomsku opravdanost za, kako ga označava, enormno zaduživanje (ukupnu vrednost modernizacije pruge Beograd Budimpešta vlasti Srbije su procenile na dve milijarde evra), za projekat čija je isplativost upitna.
- Ne može se dozvoliti da se jedna zemlja u razvoju razmeće nekim projektima koji neće moći da vrate pare kreditoru. Napraviće se ta pruga. Ako nema dovoljno prometa i prihoda ne može da ostvari profit iz koga će se vraćati kredit. Automatski to će postati javni dug koji ćemo svi plaćati - koristili, ne koristili tu željeznicu", ustvrđuje Mahmud Bušatlija.
- Ako vi u jednoj zemlji imate mogućnost da vozovi pretežno idu brzinom od 35-45 na sat - to što ćete imati jednu deonicu na kojoj se ide 200 na sat, samo znači da će praviti gužvu kada siđe sa nje i uđe u područje u kome se ne može ići to brzinom. Prema tome, opšte stanje se može popraviti samo kada popravimo sve - zaključuje ekonomista Mahmud Bušatlija.
