Srpski Orfej s Drine (12): Oda za Olimpijadu
Hajdemo da ponudimo tu tvoju najnoviju kompoziciju Olimpijskom komitetu Srbije, reče mi jednog letnjeg dana, uoči Olimpijade omladina u Moskvi 1998. godine, Snežana, diplomirani lingvista sa Harvardskog univerziteta. Bila je to godina moje izuzetne inspiracije i energije. Kruna svega što sam stvorio u muzici. Na Snežanine sjajne stihove komponovao sam, na klaviru koji se skoro raspadao, svoju možda najlepšu svečanu pesmu. Nazvao sam je "Oda Olimpika".
Naslednik Mokranjca
Kada sam u svom malom studiju na terasi načinio demo snimak, moji su apetiti najednom porasli. Ta jedna pesma je bila zaista grom i pomislio sam: "Dok sam u ovakvom neviđenom zaletu, hajde da pokušam da napišem jedno desetak kompozicija, za razne solo instrumente i simfonijski orkestar!" Namerio sam da stvorim čitav buket sonata, solo pesma, orkestarskih varijacija, a da svaka od njih bude posvećena po nekom olimpijskom sportu.
To sam zamislio tako da sve bude u novom neoimpresionističkom stilu, lepršavo, sa puno elemenata džeza i etno-muzike. Za to mi je bio potreban iskusan majstor, da sačini orkestraciju.
Drugim rečima, da obavi najdosadniji deo posla, kao što je ispisivanje nota za čitav simfonijski orkestar. Koliki je to posao, shvatio sam tek pošto sam na velikim, požutelim tabacima notnog papira krenuo da pišem sonatne, muzičke maštarije. Pisanje nota i sve ostalo ubijalo me je sve vreme tog mog muzičkog proleća. Međutim, odmah sam ukapirao da mi taj manuelni deo posla krade i vreme i dalju inspiraciju. Sada mi je bio neophodan iskusni majstor za orkestraciju.
Tako bih u kraćem vremenu imao materijala za celovečernji program. Rekli su mi da čovek koji bi mi uštedeo ogromno vreme i sve uklopio u potrebne muzičke ključeve postoji. Taj veoma talentovani dirigent je Angel Šurev.
Lako sam stigao do njega. Dogovorili smo se potanko o svakom segmentu orkestracije. Imajući u vidu da se ovde radilo o čoveku koji je bio poznat po rutinskom obavljanju poslova - raspisivanju nota i orkestriranju muzičkog materijala, nisam od Šureva očevkivao ništa spektakularno, pogotovo što je on, poznavajući me kao kompozitora "lakih nota" folka i popa, pri prvom našem susretu delovao prilično hladno i nezainteresovano. "Još jedna od njegovih tezgi", pomislio sam.
Neoplantika sa Dunava
Završio sam prvo tugaljivu i sentimentalnu legendu za čelo, sonatu za violinu koju sam nazvao "Borba petlova", sećajući se slike Paje Jovanovića. Potom sam završio najzahtevniju i najdužu poemu za klavir i simfonijski orkestar. Nju sam nazvao "Neoplantika" jer sam je napisao na obali Dunava, na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu, u pauzi sviranja u jednom od tamošnjih restorana.
Nadam se da onaj koji čita ove redove pretpostavlja da sam morao i da zarađujem za život da bih završio golemi zadatak koji sam sam sebi postavio. "Fontanu", sonatu za violinu, smislio sam sedeći danima kraj velikog vodoskoka u rodnoj Banji Koviljači.
Dogovorili smo se o visini naknade i on je saopštio cenu prema stranici ispisanog materijala. Cena nije bila velika, pogotovu što je on na računaru imao program koji je štampao note, pa je tako maksimalno skraćivao vreme pisanja partitura.
Posle mesec dana iznenadio sam se kad me je maestro pozvao kod sebe sa porukom da želi nešto važno da mi saopšti. Odmah sam pomislio: "Tražiće mi još para, jer je shvatio da je previše materijala za tako mali novac!"
- O čemu se radi, maestro? - upitao sam s vrata, stupajući u njegov stan.
- Možda ste shvatili da sam vam dao mnogo posla za relativno malu naknadu.
- Greška, momče - odvratio je bez uzbuđenja gospodin Šurev.
- Zvao sam te da ti kažem nešto što nikome nisam do sada rekao... Obrisao je naočari i ja sam, posmatrajući izraz njegovog lica, shvatio da se nekako čudno ponaša.
- Tek kad sam preslušao demo snimke i pogledao notni materijal, shvatio sam ko si ti ustvari! - rekao je, gledajući me pomalo začuđeno.
- Ti si, čoveče, neviđeni talenat, pravo otkrovenje! Rođeni kompozitor, koga Srbija čeka još od Mokranjca!
Raskoš novog zvuka
Budio sam se rano ujutru i provodio po devet sati slažući teme i harmonije. Pustio sam po prvi put mašti na volju, neograničen dotadašnjim radom na komercijalnoj muzici. Moje dotadašnje folklorne bagatele bile su to, u pravom smislu reči, prema ulasku u svet one raskoši zvuka koju sam oduvek skrivao duboko u duši, čekajući da jednog dana kao duh iz Aladinove čarobne lampe izađe na svetlost dana. Sada sam ja bio jedini gospodar svoga muzičkog "Kontikija", čija je jedra bila pokretana vetrovima potpuno oslobođene mašte.
Ta mašta je izvirala negde iz vrtova mog detinjstva i kao potočić, u više smerova, uvirala u reku mog novog muzičkog poduhvata - sopstvenog doživljaja moćnog simfonijskog shvatanja originalne muzike. Ne znam kako i zašto, ali odjednom sam odlučio da za sobom ostavim sve lake forme muzičkog izražavanja i da krenem dalje u smeru onoga za šta me je samo proviđenje odabralo.
Čovek se iskreno uzbudio i ja nikako nisam shvatao otkud toliko oduševljenje za muziku jednog anonimca u ovoj oblasti muzike, kad je bilo poznato da se ovaj čovek naslušao svega i svačega za ovih nekoliko decenija u Srbiji.
- Haj'te, molim vas, nemojte preterivati - uzvratio sam polaskan, ali zbunjen.
- Ne, ne, ne. Ovo ćemo uraditi sa velikom pažnjom, tako da se ni jedan svetski orkestar, ma kako se zvao, neće zastideti da izvede sve tvoje kompozicije...
Zvuk iz srca
Ćutali smo nekoliko trenutaka, svaki obuzet svojim mislima, a onda se pribrao i rekao:
- A sad, na posao. Pregledaćemo deo po deo čitavog materijala, a ti jednostavno reci da li je to ono kako si mi naznačio ispod nota. Znaš valjda šta hoću da kažem. Ponovi sve onako kako osećaš, i šta od instrumenata ide u koji segment muzike. Koju impresiju želiš da istakneš svakom delu muzičke priče?
- Ali, imate sve na demo-snimku. Ja sam simulirao sa sekvencera sve ono šta treba da izvede koji instrument.
- Ama, pustite te veštačke imitacije. To je ono što nikad nisam podnosio. To je isto kao veštačke grudi kod onih tvojih pevačkih zvezdica. Ovo ovde treba da izvode pravi fagoti, tromboni, harfe, flaute i svi ostali gudači posebno. A to mi moraš objasniti onako kako si to čuo u glavi i srcu... Tako je sve počelo.
