Udba proganjala vernike i u rasejanju

Protojerej stavrofor Stojadin Pavlović dočekao nas je u redakciji Televizije Hram, smeštenoj u Parohijskom domu Hrama Svetog Save na Vračaru. Ideju da Srpska pravoslavna crkva osnuje svoju televiziju inicirao je 2014. da bi na Badnji dan prošle godine, intervjuom sa Njegovom svetošću patrijarhom Irinejom, televizija počela redovno emitovanje.

V. Sekulić

Stojadin Pavlović

- Program TV Hram ima u osnovi duhovnu dimenziju, ali je daleko širi koncept od te crkvene. Prisutni su kultura, zdravstvo, sport, u nekom smislu i privreda, jer je naš je moto da sve ono što je afirmativno u srpskom narodu treba prikazati - kaže nam na početku razgovora za "Vesti" protojerej Stojadin.

Da li ste spremni i na debatne emisije u kojima neće učestvovati samo ljudi iz crkve?
- Naravno. Zahvaljujući pre svega autorskim emisijama, na TV Hram imamo poznate ljude koji nisu u mantijama i koji nisu u crkvenoj organizaciji i dobro su došli da iznose svoja mišljenja. Kada budemo imali uslova, biće prostora i za debatne emisije. Ali, nećemo se baviti dnevnom politikom.

Je li je program dostupan i našim ljudima u rasejanju?
- Jeste, zahvaljujući internetu, ali i zahvaljujući našim crkvenim jedinicama u rasejanju koji ličnim kontaktima šire informaciju o postojanju TV Hram. Nastojimo da iz većih centara naših eparhija i crkvenih opština napravimo neku vrstu dopisništava, i u tom pravcu smo obavili razgovore sa episkopima u rasejanju. Imamo i potrebu da udvojimo na neki način i diplomatsko-konzularna predstavništva i crkvene jedinice u rasejanju da zajednički iz zemalja u kojima se nalaze i sredina gde žive šalju ono što se dešava, a što smatraju da je poželjno da bude objavljeno na TV Hram.

Mogu li da pozovem i naše čitaoce da vam šalju priloge?
- Naravno. Maksimalno smo otvoreni za saradnju. Verujem da će i saradnja koju TV Hram uspostavlja i sa redakcijom "Vesti" takođe dati značajan doprinos u obostranom širenju dobrih vesti i priča.

U Srbiji se grade hramovi, ali smo istovremeno i svedoci da su oni prilično prazni osim za velike praznike. Da li je to posledica dugog perioda komunističke vladavine, ima li odgovornosti i SPC koja se malo uspavala ili je to neka inertnost svojstvena Srbima?
- Ne bih se složio da se crkva uspavala. Crkva je jedan budan, živi organizam Hristov i živa organizacija. I kada ste me već isprovocirali sa tom potencijalnom primedbom, mogu da vam kažem da u istoriji crkve nikada nismo imali ovako obrazovano sveštenstvo, veroučitelje, monaštvo i oni sigurno maksimalno čine da se organizuje život crkve onako kako je to najpotrebnije vernicima. Činjenica je da su velike posledice ostavila vremena komunističkog režima, a Udba nije ostavila vernike na miru ni u Sidneju, ni u Čikagu, ni u Berlinu. Posledica ima, ali što se crkvenosti tiče, uvek moramo razdvojiti religioznost od crkvenosti.

Objasnite tu razliku?
- Srpski narod je religiozan i sama veroisposvest, makar ona bila i deklarativna, svedoči o tome. Crkvenost nije bila nešto sa čim se srpski narod mogao pohvaliti i pre Drugog svetskog rata. Svedoci smo da ni druge veroispovesti ne mogu da istaknu crkvenost, odnosno prisustvo naroda na bogosluženjima, toliko da se može izražavati makar u dvocifrenim procentima. Ali, SPC nema jedinu misiju bogosluženja. Imamo kontakte sa vernicima i preko parohijskog sveštenstva i sama TV Hram svedoči o tome da mi želimo da razgovoramo sa našim vernicima i na ovaj način.

Na drugoj strani, SPC je bila i ostala stožer okupljanja naših ljudi u rasejanju?
- SPC je oduvek bila matica i kao organizacija nema nepoželjenosti u svom programu. To je program Hristov. Sam čovek sebe učlanjuje i, ne daj Bože, i iščlanjuje iz crkve. Mi tu nemamo neku selekciju, kao što je imaju pojedina udruženja i političke organizacije. SPC je u rasejanju imala ozbiljnih poteškoća u vreme komunizma, vreme raskola. Ono što je ometalo umnogome rad SPC jeste to čudno oko komunističke Udbe i ti jugoslovenski klubovi koji su postojali u celom svetu i koje su popunjavali uglavnom Srbi. Kada su oni nestali, hvala Bogu, ostala je jedna adresa - SPC.

Kao direktor Patrijaršijske upravne kancelarije imate uvid u izgradnju Hrama Sv. Save. Kada će konačno biti završena naša najveća bogomolja?
- Hram neće biti završen možda ni za pet decenija u celosti. Ne bih vas podsećam na neke katedrale, poput Gausove koju su smatrali završenom pre 180 godina, a još se radi. Gradnja je intenzivirana i radovi se odvijaju onako kako to dozvoljavaju i dobrovoljni prilozi koji, moram da priznam, prate dinamiku graditelja. SPC ima plan da za jubilej 800 godina samostalnosti 2019. pristupi osvećenju hrama i do tada će biti, ako Bog da, urađeni oni poslovi koji hram mogu da dovedu u funkcionalniju bogoslužbenu upotrebu.

Hoćete reći da hram nije osvećen?
- Veliko osvećenje nije izvršeno. Sada su aktuelni radovi izrada mozaika u potkupolnom delu i njegov završetak se uskoro očekuje. Poslovi koji se obavljaju u tom delu realizuju se zahvaljujući donaciji ruske države i crkve, preko kompanije Gaspromnjeft. U toku su razgovori o radovima i na unutrašnjosti oltarske apside, takođe u mozaiku. I ovi redovni poslovi koji se tiču građevinsko-zanatskih instalaterskih poslova u samom hramu, podu i parteru.

To će sve raditi ruski majstori?
- Ne, ruski majstori rade deo posla koji se tiče mozaika. Mozaik se priremi u Rusiji i onda se donese, tako da kažem, kao poluproizvod, koji se onda ovde montira. Sve građevinske i pripremne radove za mozaik, instalaterske i zanatske poslove rade ljudi sa ovih prostora.

Država je među prvima vratila imovinu crkvi, da li je vraćena celokupna imovina?
- Nije i ne možemo ni da očekujemo da u stoprocentnom iznosu to bude učinjeno s obzirom na promenu namene i druge faktore koje na to utiču. Najviše je vraćeno šuma, onda obradive zemlje i na kraju u najmanjoj meri stambeno-poslovni prostor. Moram da konstatujem da je sve to vraćeno u jednom jako lošem stanju.