Udba proganjala vernike i u rasejanju

- Program TV Hram ima u osnovi duhovnu dimenziju, ali je daleko širi koncept od te crkvene. Prisutni su kultura, zdravstvo, sport, u nekom smislu i privreda, jer je naš je moto da sve ono što je afirmativno u srpskom narodu treba prikazati - kaže nam na početku razgovora za "Vesti" protojerej Stojadin.

Da li ste spremni i na debatne emisije u kojima neće učestvovati samo ljudi iz crkve?
- Naravno. Zahvaljujući pre svega autorskim emisijama, na TV Hram imamo poznate ljude koji nisu u mantijama i koji nisu u crkvenoj organizaciji i dobro su došli da iznose svoja mišljenja. Kada budemo imali uslova, biće prostora i za debatne emisije. Ali, nećemo se baviti dnevnom politikom.

Je li je program dostupan i našim ljudima u rasejanju?
- Jeste, zahvaljujući internetu, ali i zahvaljujući našim crkvenim jedinicama u rasejanju koji ličnim kontaktima šire informaciju o postojanju TV Hram. Nastojimo da iz većih centara naših eparhija i crkvenih opština napravimo neku vrstu dopisništava, i u tom pravcu smo obavili razgovore sa episkopima u rasejanju. Imamo i potrebu da udvojimo na neki način i diplomatsko-konzularna predstavništva i crkvene jedinice u rasejanju da zajednički iz zemalja u kojima se nalaze i sredina gde žive šalju ono što se dešava, a što smatraju da je poželjno da bude objavljeno na TV Hram.

Mogu li da pozovem i naše čitaoce da vam šalju priloge?
- Naravno. Maksimalno smo otvoreni za saradnju. Verujem da će i saradnja koju TV Hram uspostavlja i sa redakcijom "Vesti" takođe dati značajan doprinos u obostranom širenju dobrih vesti i priča.

U Srbiji se grade hramovi, ali smo istovremeno i svedoci da su oni prilično prazni osim za velike praznike. Da li je to posledica dugog perioda komunističke vladavine, ima li odgovornosti i SPC koja se malo uspavala ili je to neka inertnost svojstvena Srbima?
- Ne bih se složio da se crkva uspavala. Crkva je jedan budan, živi organizam Hristov i živa organizacija. I kada ste me već isprovocirali sa tom potencijalnom primedbom, mogu da vam kažem da u istoriji crkve nikada nismo imali ovako obrazovano sveštenstvo, veroučitelje, monaštvo i oni sigurno maksimalno čine da se organizuje život crkve onako kako je to najpotrebnije vernicima. Činjenica je da su velike posledice ostavila vremena komunističkog režima, a Udba nije ostavila vernike na miru ni u Sidneju, ni u Čikagu, ni u Berlinu. Posledica ima, ali što se crkvenosti tiče, uvek moramo razdvojiti religioznost od crkvenosti.

Objasnite tu razliku?
- Srpski narod je religiozan i sama veroisposvest, makar ona bila i deklarativna, svedoči o tome. Crkvenost nije bila nešto sa čim se srpski narod mogao pohvaliti i pre Drugog svetskog rata. Svedoci smo da ni druge veroispovesti ne mogu da istaknu crkvenost, odnosno prisustvo naroda na bogosluženjima, toliko da se može izražavati makar u dvocifrenim procentima. Ali, SPC nema jedinu misiju bogosluženja. Imamo kontakte sa vernicima i preko parohijskog sveštenstva i sama TV Hram svedoči o tome da mi želimo da razgovoramo sa našim vernicima i na ovaj način.

Na drugoj strani, SPC je bila i ostala stožer okupljanja naših ljudi u rasejanju?
- SPC je oduvek bila matica i kao organizacija nema nepoželjenosti u svom programu. To je program Hristov. Sam čovek sebe učlanjuje i, ne daj Bože, i iščlanjuje iz crkve. Mi tu nemamo neku selekciju, kao što je imaju pojedina udruženja i političke organizacije. SPC je u rasejanju imala ozbiljnih poteškoća u vreme komunizma, vreme raskola. Ono što je ometalo umnogome rad SPC jeste to čudno oko komunističke Udbe i ti jugoslovenski klubovi koji su postojali u celom svetu i koje su popunjavali uglavnom Srbi. Kada su oni nestali, hvala Bogu, ostala je jedna adresa - SPC.

Kao direktor Patrijaršijske upravne kancelarije imate uvid u izgradnju Hrama Sv. Save. Kada će konačno biti završena naša najveća bogomolja?
- Hram neće biti završen možda ni za pet decenija u celosti. Ne bih vas podsećam na neke katedrale, poput Gausove koju su smatrali završenom pre 180 godina, a još se radi. Gradnja je intenzivirana i radovi se odvijaju onako kako to dozvoljavaju i dobrovoljni prilozi koji, moram da priznam, prate dinamiku graditelja. SPC ima plan da za jubilej 800 godina samostalnosti 2019. pristupi osvećenju hrama i do tada će biti, ako Bog da, urađeni oni poslovi koji hram mogu da dovedu u funkcionalniju bogoslužbenu upotrebu.

Hoćete reći da hram nije osvećen?
- Veliko osvećenje nije izvršeno. Sada su aktuelni radovi izrada mozaika u potkupolnom delu i njegov završetak se uskoro očekuje. Poslovi koji se obavljaju u tom delu realizuju se zahvaljujući donaciji ruske države i crkve, preko kompanije Gaspromnjeft. U toku su razgovori o radovima i na unutrašnjosti oltarske apside, takođe u mozaiku. I ovi redovni poslovi koji se tiču građevinsko-zanatskih instalaterskih poslova u samom hramu, podu i parteru.

To će sve raditi ruski majstori?
- Ne, ruski majstori rade deo posla koji se tiče mozaika. Mozaik se priremi u Rusiji i onda se donese, tako da kažem, kao poluproizvod, koji se onda ovde montira. Sve građevinske i pripremne radove za mozaik, instalaterske i zanatske poslove rade ljudi sa ovih prostora.

Država je među prvima vratila imovinu crkvi, da li je vraćena celokupna imovina?
- Nije i ne možemo ni da očekujemo da u stoprocentnom iznosu to bude učinjeno s obzirom na promenu namene i druge faktore koje na to utiču. Najviše je vraćeno šuma, onda obradive zemlje i na kraju u najmanjoj meri stambeno-poslovni prostor. Moram da konstatujem da je sve to vraćeno u jednom jako lošem stanju.