Božić obasjao duše vernika
Širom sveta, gde god ih ima, Srbi su proslavili najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Slavljenje Božića počelo je paljenjem badnjaka i ponoćnim liturgijama.
Njegova Svetost patrijarh srpski Irinej služio je svetu arhijerejsku liturgiju u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru. Isto je činjeno u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemlji i rasejanju, od najdaljeg kontinenta gde je episkop australijsko-novozelandski Siluan pozvao vernike okupljene na tropskoj vrućini da se mole za jedinstvo i slogu srpskog naroda, pa do ledene Amerike i Kanade, Nemačke, Austrije, Švajcarske... Svuda se srpsko rasejanje okupilo uz pozdrav: "Mir Božji, Hristos se rodi, vaistinu se rodi."
Na Cetinju još raskol
Na Cetinju, uprkos porukama mira i praštanja, tradicionalno nije bilo hrišćanske sloge, te je badnjak naložen na dva mesta. Pristalice nepriznate Crnogorske crkve badnjak su naložili ispred Dvora kralja Nikole, odakle su uputili optužbe na račun Mitropolije crnogorsko-primorske koja je to učinila kod manastira. Badnjak je kod manastira naložio Krsto Martinović, porodice koja to čini već 300 godina.
U srpskim sredinama na Kosmetu, u crkvama i manastirima služene su liturgije. Vladika raško-prizrenski Teodosije služio je u Crkvi Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici i u Gračanici.
Božić u RS slavljen je i u znaku iščekivanja Dana Republike Srpske, 9. januara. Slavili su ga i Srbi u Sarajevu, gde je mitropolit dabrobosanski Hrizostom služio večernje u crkvi Svetih arhangela Gavrila i Mihaila na Baščaršiji. Deci su deljene bombone, a narod je poslužen kuvanim vinom i rakijom.
Za slavsku krsnicu u crkvi u Šamcu načelnik opštine Šamac Đorđe Milićević poklonio je dukat sa likom Presvete Bogorodice Vladičice, koji je našla 12-godišnja Ana Živković iz Šamca.
- Bog mi je podario sreću i čuvaću dukat na posebnom mestu - rekla je Ana.
A u Pridvorici, kod Gacka, nalagani su badnjaci prvi put posle 76 godina. Tu su na Božić 1942. mučenički poklani svi stanovnici ovog hercegovačkog sela. Nalaganju badnjaka prisustvovalo je stotinak vernika, a sveštenik Velemir Kovač služio je večernje u crkvi Svetog cara Lazara.
Deca ukrasila svetkovinu
Otac Dragan Sekulić uzviknuo je: "Neka nam je srećno i čestito Badnje veče i nastupajući Božić", dok se Aleksandar Aranđelović iz crkvenog hora "Stefan Dečanski" pri hramu na berlinskom Tempelhofu jedva probijao kroz masu naroda unoseći ogroman badnjak. Pratio ga je hor pesmom "Oj badnjače, badnjače, ti naš stari rođače".
Reka ljudi preplavila je hramove na Tempelhofu i Vedingu. Milan Grujić i njegova supruga Dijana su došli sa sinovima Aleksandrom, Lazarom i Pavlom, a ispred crkve su sreli kumove Petra, Anu i Snežanu Marinković. Oni su stigli bez roditelja koji su obavljali poslednje pripreme za Božić.
Mladi Marinkovići kažu da se u njihovoj kući oduvek poštuju običaji, pa su za Badnji dan postili i radovali se božićnoj trpezi s roditeljima, babom i dedom.
Grujići takođe uživaju u Božiću, ali još više u najmlađem članu porodice, dvogodišnjem Pavlu, koji je miljenik svih, posebno starije braće: 15-godišnjeg Aleksandra i 11-godišnjeg Lazara, ali i komšinice Sanje Sekulović.
Još malo, pa s ocem po badnjak
Jelena i Mihael Šmit su došli sa dvogodišnjim sinčićem Konstantinom.
- Nadam se da će za godinu-dve sin s ocem da ide u šumu po badnjak, kao moj otac i brat iz Čačka. Kad unesemo badnjak i stavimo ispod stola, pevamo crkvene pesme. To je veoma bitno za decu jer se tako najlakše nauče običajima - kaže Jelena.
- Božić proslavljamo na vojvođanski način, onako kako to rade moji u Ravnom selu - ponosno ističe Milan koji se trudi da decu nauči redu i običajima zavičaja.
Porodica Skrobonja, Dragan i supruga Cvijeta s decom Anđelom i Pavlom, u crkvu su došli zajedno sa Draganovom sestrom Snježanom, a praznik proslavljaju kao i preci poreklom iz Dalmacije.
- Napravimo svečan porodični ručak s česnicom, a deca se naročito raduju kad po kući stavimo slamu, orahe i suvo voće - kaže Cvijeta.
Na sve strane se videlo mnoštvo mladog sveta željnog da sačuva i nastavi pravoslavne običaje, kao mladi bračni par Dragana i Nebojša Pantić, ili društvo mladih i lepih devojaka Dragane, dve Sandre, Arijane, Sanje, Dajane i njihovog druga Danijela, koji su umesto subotnjeg provoda izabrali crkvu i badnjake.
Mali Lazar najsrećniji
Posle velike gužve na Badnje veče u Dominikus centru, drugom bogoslužbenom mestu u Minhenu, za Božić je na liturgiju došlo tridesetak vernika. Protojerej Milorad Jovanović i jerej Ilija Romić okretali su dve božićne česnice s vernicima, pa je petogodišnji Lazar Ćirić našao privezak s likom Bogorodice.
- Lazar sledeće godine polazi u školu - presrećna je njegova majka Biljana, koja je u Minhen stigla pre 20 godina iz Mrkonjić Grada.
U dobrom raspoloženju je i porodica Milojković iz Paraćina: otac Nenad, majka Dušica i deca Marko, Maja i Milan.
- Božić nama znači radost, veselje, ljubav i sreću. Proslavljamo ga u Minhenu, a za Vaskrs idemo u Paraćin da slavimo s roditeljima i prijateljima - kaže Nenad.
Unuka Maja poručila je: "Bako, srećan ti Božić i Hristos se rodi!"
Okupili su se u članovi SK "Srbija RS" u kojoj su bili dr Mane Čudić sa sinom Vladimirom, Jovo Rusić, Veljko Raičević i Radisav Ašković. Neki od njih su još aktivni, a neki bivši igrači, a sada klupski navijači. Slično je i s grupom članova kuglaškog kluba SD Jastrebac iz Minhena koje su predvodili Sava Filipović i Zoran Marinković.
Vrteli se ražnjevi kraj Dunava
Pokraj Dunava i Beča srpske porodice su na Badnji dan pekle prasiće i jagnjiće. Ovaj posao nikome nije teško pao u društvu ukućana i prijatelja.
S prijateljima od zore
Rade Živković brojne poznanike stekao je u kafiću, a to druženje preraslo je u čvrsto prijateljstvo.
- Rano ujutro smo s decom pošli u seču badnjaka. Okupili su se i prijatelji koje redovno viđamo u kafiću - objasnio je Rade.
Pod vedrim nebom prasiće su pekle porodice Stanković i Alavantić. Oni su stigli pred zoru, u četiri sata ujutro, a ostali su do kasnog popodneva jer su ispekli čak 18 pečenica za božićnu trpezu.
- Svake godine se okupljamo - kažu Milan i Peca Stanković, a nedaleko od njih i Zoran Stanojević je okupio porodicu i prijatelje.
Zoran s braćom i decom svake godine peče pečenicu, pa uveče idu u crkvu. Božić proslavlja s porodicom i prijateljima.
- Nama je običaj da svako svrati kod svakog i to negujemo već mnogo godina - objašnjava Zoran kakav je red.
I bečka porodica Zečević neguje običaje predaka.
- Poranimo i idemo po badnjak, a onda se bavimo pečenicom - priča Goran i kaže da se oko božićne trpeze sastane nekoliko pokolenja Zečevića.
Vera jača od hladnoće
Rekordno niske temperature, više od 30 stepeni ispod nule, nisu sprečile Srbe u Kanadi da na dostojanstven način proslave veliki hrišćanski praznik Božić.
Uoči Božića, sve crkve Eparhije kanadske SPC bile su prepune vernika, s obaveznim loženjem badnjaka ispred hramova. U crkvi Svete trojice u Kičineru božićnu liturgiju služili su otac Dragomir Ninković i otac Goran Gojković, a u crkvi Svetog Đorđa u Vaterlou otac Dušan Gnjatić. Osveštane su hrastove grančice koje ovde simbolizuju badnjak, a u Vaterlou su mališanima deljeni i božićni pokloni. Vernici su posluženi posnom večerom.
U svim srpskim domovima Božić je proslavljen uz položajnika u ranim jutarnjim satima, uz obavezno žito, česnicu i pečenicu, a sve u krugu najbliže rodbine.
