Mališani iz dijaspore u kampu "Deki 5" (2): Sergej učio i fudbal i srpski
Mnogi veruju da rat nikome ništa dobro nije doneo. Ali, život piše romane. Da nije bilo ratne stihije na području bivše Jugoslavije, Siniša Rodić koji je sa porodicom izbegao iz Drežnika, grada u Hrvatskoj i nastanio se u Bačkom Gradištu, možda nikad ne bi video Vericu... Dogodila se klasična ljubavna priča, a u potrazi za boljim, sigurnijim i bezbednijim životom za potomke Siniša i Verica su se 2001. preselili u Australiju.
- Bio je to veliki izazov, ali jedini ispravan put - kaže Verica Jakšić-Rodić.
U Melburnu su rođeni Aleks (14) koji je trenirao fudbal i bio golman, Sergej (11), polaznik kampa Deki 5 i Mateja (6), koji sa majkom, tetkom i sestrama od tetke bodri brata na Zlatiboru.
- Sergej je dobio više nego što smo očekivali. U Australiji fudbal nije najpopularniji spor, manja su ulaganja naročito u amatere i mlade naraštaje. Nedostaju i treneri tako da je Deki 5 za Sergeja pun pogodak - iskrena je Verica.
Sergej je počeo da trenira u lokalnom klubu, pa našem Kejsi Kingsu gde se najstariji brat okušao kao golman. Sada je u Belim orlovima iz Springvela.
Zahvalnost trenerima
Sergej obožava fudbal. Trenira ga od pete godine.
- Možda sve ne bi bilo tako idilično da nema sjajne trenere u Melburnu. Saša Đurović i Denis Lazinica maksimalno su posvećeni deci i kod njih razvijaju mnoge, ne samo fudbalske kvalitete - prezadovoljna je Verica.
- U selekciji U12 ima desetak Srba i još 30 u ostalim kategorijama - precizno referiše Verica na naše iznenađenje.
- Znam podatke jer sam član klupske uprave!
Bravo za mamu koja inače sina vozi na treninge.
- Kamp Deki 5 je fantastično organizovan i sigurno bi naša deca u Australiji brže i kvalitetnije napredovala da i tamo postoji nešto slično - kaže Verica koja je prezadovoljna zbog Sergejovog napretka u znanju srpskog jezika.
- Imao je cimera Filipa iz Beograda koji mu je dosta pomogao. Sergej sve razume, ali se malo teže izražava mada svu decu forsiramo da uče i u kući isključivo pričamo na našem jeziku.
Nešto posebno
Sergej je prvi put na kampu na tlu Evrope. Ranije je vežbao u Australiji.
- Bio je u Barseloninom kampu u Australiji, ali ovaj na Zlatiboru je, iz našeg ugla, nešto posebno. Višestruko je značajan zbog socijalizacije deteta - kaže majka Verica.
U gradu u kom živi oko 50.000 Srba Siniša ima građevinsku firmu. Porodica se trudi da bude na okupu i neguje srpsku tradiciju.
- Svaki okrug ima četiri-pet naših hramova, plus one manje, regionalne. Poštuju se svi praznici, slave... Učimo decu jezik jer termin u školi subotom od 9 do 12 mnogima ne odgovara jer je u vreme treninga. Jednostavno fizički ne mogu da stignu - jada se Verica.
Da li je postojao strah pre dolaska u Srbiju?
- Svakako. To je prirodno. Sergej je svestan da je njegov nivo jezika "tu i tamo", ali se nismo dvoumili i lako smo doneli odluku da dođe. Zahvalila bih Saši Cvijanoviću iz Crvene zvezde, suprugovom prijatelju koji nam je signalizirao za Deki 5 kamp.
Sergej ne krije da se malo i uželeo Australije i tamošnjeg društva. Posle Zlatibora ponovo je posetio Bačko Gradište pre povratka u rodni grad.
Sport i folklor
Pored sporta za srpsku dijasporu u Melburnu vezivno tkivo je i folklor.
- Članovi su veoma aktivni. Svakog petka se, zahvaljujući njima, okupljamo, družimo, razmenjujemo iskustva, često se održavaju koncerti, obeležavaju praznici - kaže Vericina sestra Svetlana koja je takođe godinama u Melburnu,
Sa suprugom Željkom Kovačevićem, poreklom iz Goražda, ima ćerke Lanu (8,5) i Maju (7,5) koje su veselo trčkarale centrom Zlatibora i sa Matejom čekale da se završi trening pa da odu na neku poslasticu.
