Mališani iz dijaspore u kampu "Deki 5" (2): Sergej učio i fudbal i srpski
- Bio je to veliki izazov, ali jedini ispravan put - kaže Verica Jakšić-Rodić.
U Melburnu su rođeni Aleks (14) koji je trenirao fudbal i bio golman, Sergej (11), polaznik kampa Deki 5 i Mateja (6), koji sa majkom, tetkom i sestrama od tetke bodri brata na Zlatiboru.
- Sergej je dobio više nego što smo očekivali. U Australiji fudbal nije najpopularniji spor, manja su ulaganja naročito u amatere i mlade naraštaje. Nedostaju i treneri tako da je Deki 5 za Sergeja pun pogodak - iskrena je Verica.
Sergej je počeo da trenira u lokalnom klubu, pa našem Kejsi Kingsu gde se najstariji brat okušao kao golman. Sada je u Belim orlovima iz Springvela.
Zahvalnost trenerima
Sergej obožava fudbal. Trenira ga od pete godine.
- Možda sve ne bi bilo tako idilično da nema sjajne trenere u Melburnu. Saša Đurović i Denis Lazinica maksimalno su posvećeni deci i kod njih razvijaju mnoge, ne samo fudbalske kvalitete - prezadovoljna je Verica.
- U selekciji U12 ima desetak Srba i još 30 u ostalim kategorijama - precizno referiše Verica na naše iznenađenje.
- Znam podatke jer sam član klupske uprave!
Bravo za mamu koja inače sina vozi na treninge.
- Kamp Deki 5 je fantastično organizovan i sigurno bi naša deca u Australiji brže i kvalitetnije napredovala da i tamo postoji nešto slično - kaže Verica koja je prezadovoljna zbog Sergejovog napretka u znanju srpskog jezika.
- Imao je cimera Filipa iz Beograda koji mu je dosta pomogao. Sergej sve razume, ali se malo teže izražava mada svu decu forsiramo da uče i u kući isključivo pričamo na našem jeziku.
Nešto posebno
Sergej je prvi put na kampu na tlu Evrope. Ranije je vežbao u Australiji.
- Bio je u Barseloninom kampu u Australiji, ali ovaj na Zlatiboru je, iz našeg ugla, nešto posebno. Višestruko je značajan zbog socijalizacije deteta - kaže majka Verica.
U gradu u kom živi oko 50.000 Srba Siniša ima građevinsku firmu. Porodica se trudi da bude na okupu i neguje srpsku tradiciju.
- Svaki okrug ima četiri-pet naših hramova, plus one manje, regionalne. Poštuju se svi praznici, slave... Učimo decu jezik jer termin u školi subotom od 9 do 12 mnogima ne odgovara jer je u vreme treninga. Jednostavno fizički ne mogu da stignu - jada se Verica.
Da li je postojao strah pre dolaska u Srbiju?
- Svakako. To je prirodno. Sergej je svestan da je njegov nivo jezika "tu i tamo", ali se nismo dvoumili i lako smo doneli odluku da dođe. Zahvalila bih Saši Cvijanoviću iz Crvene zvezde, suprugovom prijatelju koji nam je signalizirao za Deki 5 kamp.
Sergej ne krije da se malo i uželeo Australije i tamošnjeg društva. Posle Zlatibora ponovo je posetio Bačko Gradište pre povratka u rodni grad.
Sport i folklor
Pored sporta za srpsku dijasporu u Melburnu vezivno tkivo je i folklor.
- Članovi su veoma aktivni. Svakog petka se, zahvaljujući njima, okupljamo, družimo, razmenjujemo iskustva, često se održavaju koncerti, obeležavaju praznici - kaže Vericina sestra Svetlana koja je takođe godinama u Melburnu,
Sa suprugom Željkom Kovačevićem, poreklom iz Goražda, ima ćerke Lanu (8,5) i Maju (7,5) koje su veselo trčkarale centrom Zlatibora i sa Matejom čekale da se završi trening pa da odu na neku poslasticu.