Mališani iz dijaspore u kampu "Deki 5" (7): Poliglota, ministar odbrane
Ako ne uspe kao fudbaler, Tomo Vujović ne treba da brine. Već je poliglota i sigurno će naći posao u nekom ministarstvu, koliko je obrazovan, smiren i odmeren. Živi u Luksemburgu u gradu Dudelanžu. Mala država u srcu Evrope, ali za mnoge nepoznanica.
- Drugari uglavnom pitaju: "A gde je to?" Kažem Beneluks. Oni me i dalje bledo gledaju. Opet ne znaju. Kad nastavim, da je to blizu Belgije oni opet ne znaju. Tek kada spomenem Francusku i Nemačku ukapiraju - jada se Tomo.
Roditelji Miljan i Brankica su iz Berana. Tomo je rođen u Luksemburgu 2004. U kampu, ali i u sobi je s bratom Matijom (2008.)
- Tata je dve-tri godine pre ratnih zbivanja došao u Luksemburg. Kasnije je upoznao mamu pa se i ona preselila. Mama ne radi jer ne može da nostrifikuje diplomu iz Crne Gore. Tata je šef vozača koji prevoze auto-delove.
Tomo je član poznatog kluba F91 Dudelanž.
- Ima dosta muslimana, manje Srba i Crnogoraca. Sa mnom trenira Mateja Tot iz Srbije, a družim se s komšijama braćom Dimitrijem i Mihailom.
Ozbiljan zalogaj
Šta ćeš da popraviš i kampu "Deki 5"?
- Puno stvari -iskren je Tomo. - Ponajpre dribling i brzinu. Jak sam na psihičkom planu i tu nemam problema. Ispoštovaću program iako je obiman. Odmah su nas upoznali. Moraćemo sve da maksimalno odradimo. Ozbiljan je zalogaj ovaj kamp.
Jezici su ono u čemu se Tomo snalazi kao riba u vodi.
- Francuska je udaljena kilometar od Dudelanža. Nemačka je neznatno dalje. U školi govorimo: engleski, luksemburški, francuski, nemački. U šestom razredu Portugalci su, zbog brojnosti, dobili časove svog jezika. Ja govorim i srpski. Ne učim posebno naš jezik jer ga nema u školama.
Nema druge veza sa otadžbinom?
- Imali smo religiju. Sve znaju o našoj veri. Postoje katolička i pravoslavna crkva u koju često idemo, a naročito za praznike.
Svestan si geografskog položaja Luksemburga?
- Naravno. Sednemo u kola i za cas smo u nekoj drugoj državi. Nemačka 20-30 minuta, Francuska odmah tu... Belgija,
Tvoja pozicija u timu?
- Defanziva! Takmičimo se u ligi Luksemburga i prvi smo. Rasing je dobar i Fola EŠ. Ostale pobeđujemo s 15:0! Često idemo na turnire. U Nemačkoj, sam bio 100 puta, Francuskoj, Belgiji... Ustanemo oko šest, spremimo opremu, krenemo u sedam, učestvujemo na turniru i vratimo se oko pet-šest popodne.
Usamljen među zvezdašima
Tomo navija za Partizan i u šali kaže da ima nemali problem.
- Oko mene su sve "delije"! Mama, tata, brat, pa ujak koji je bio vođa navijača. Provociraju me, pevaju pesme, pa im uzvraćam. Drugi ujak, rođeni brat vođe "delija" je partizanovac i ja sam krenuo uz njega.
A brat?
- Matija je vezni. Niži je, nabijen, ima dobar šut i tehniku. Nadam se da će uz mene napredovati. Bar to želim.
Kako ste se obreli na Zlatiboru u kampu "Deki 5"?
- Tata svako jutro obavezno kupi novine i video je oglas. Oduvek obožava Stankovića i baš mu se svidela ideja. Upoznao me je sa svim detaljima, pa smo zajedno odlučili da dođemo. Nikad nisam bio ovako daleko i dugo od kuće zbog fudbala.
Tomo je s porodicom bio u Crnoj Gori, iz koje su došli na Zlatibor. I roditelji su tu. Sledi ponovo Crnogorsko primorje pa pravac Luksemburg.
- Završio sam osmi razred, a u Luksemburgu nije kao kod nas, jer je već od sedmog srednja škola.
Radost zbog Nikolića, Lazovića
Tomo zna da je u Luksembrugu karijeru počeo Miralem Pjanić.
- Imao sam priliku da vidim njegove roditelje. Igrao je za mlađe selekcije Luksemburga, a kasnije za BiH. Dobar je i Skenderović iz Hofenhajma.
Dudelanž, Progres klubovi iz Luksemburga sve su bolji u evrokupovima.
- Sada je u klub došao Milan Biševac. Bićemo još bolji. Moj Dudelanž je ispao od Videotona. Ne mogu vam opisati koliko sam se radovao što sam video trenera Nikolića, Lazovića, braću Šćepović.
Škola mu, kaže, ne predstavlja problem, a kad poraste možda će biti fudbaler.
- Ali pošto mi dobro ide matematika, najbolje je da se opredelim za IT sferu. Tu su i jezici. Svaki dan pričam neki u zavisnosti od društva. I što je najvažnije lako se prebacujem. Ne učimo flamanski i valonski, ali se trudim da znam što više reči iz tih jezika. Nemački najbolje govorim, samo da malo popravim akcenat. Učitelj to zahteva i biću bolji.
Učiš li drugove srpski?
- Poneku reč već znaju: Kako si, jesi li dobro, šta radiš, zdravo.
U kući Vujovića priča se isključivo srpskim jezikom.
