Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS (7): Novi Matić raste u Brilu
Filip Degen, nekada Vasić, krupnim koracima napreduje u švajcarskom Brilu. Počeo je u Sent Galenu. Hvali Danijela Aleksića, bivšeg mladog reprezentativca Srbije, koji je prvi strelac superligaškog kluba.
- Bili su mi potrebni minutaža i iskustvo, a Bril je idealna sredina za razvoj i napredak - kaže stasiti Filip. - Dokaz za to jeste poziv da se od zime priključim seniorskom pogonu, koji igra u trećem rangu, što je veliko priznanje i obaveza. Do sada sam igrao u regionalnoj ligi i skauti smatraju da sam prerastao taj rang. Ostvarili smo sjajne rezultate u konkurenciji poznatijih klubova. Posle zimske pauze sledi rasplet u borbi za omladinskog šampiona Švajcarske.
Najviše se druži sa saigračem, Crnogorcem Arjanom Vujićem.
- Iskreno, prija mi da već na početku karijere igram protiv starijih igrača jer na taj način najbolje mogu da proverim svoj potencijal na poziciji štopera.
Izraziti dešnjak
Kad je reč o tehnici, nema dilemu.
- Tehnika mi je solidna kad se uzme u obzir da igram na poziciji štopera. Bolje koristim desnu nogu.
Inače, Filip nije imao problema prilikom dolaska u Srbiju. U dogovoru sa roditeljima ovog puta je doputovao avionom iz Ciriha u Beograd. Na taj način je izbegao velike gužve na graničnim prelazima.
Fizičkom konstitucijom Filip neodoljivo podseća na Nemanju Matića ili Miloša Veljkovića iz Verdera. U startu je u prednosti u odnosu na vršnjake.
- Ha, ha - dečački iskreno se smeje Filip. - Stalno mi govore da ličim na Matića i to mi godi, pošto je reč o velikom fudbaleru i čoveku. Čuo sam za brojne humanitarne akcije koje je sproveo u delo.
Pripada grupi dečaka koji su već nekoliko puta bili na kampu "Igraj za Srbiju".
- Da nije dobar i profesionalan, sigurno se ne bih vraćao. Svake godine naučim nešto novo i slobodno mogu reći da sam napredovao u karijeri zahvaljujući radu u Staroj Pazovi. Drugi razlog jeste održavanje forme. Tokom zime sam imao dvonedeljnu pauzu, pa nisam želeo da propustim nijedan dan u trenažnom procesu - zrelo razmišlja Filip.
Miki voli da dribla
Miki ne može da sedi. Jednostavno, ne drži ga mesto. Zvrk mali, kao da ga pokreću neki nevidljivi propeleri. Zato razgovaramo - stojeći. A on je beskrajno simpatničan. Tek mu je osam godina, među najmlađim je polaznicima i, prećutno, maskota Zimskog kampa FSS Igraj za Srbiju.
Miki, zašto voliš fudbal? - pitamo dečkića koji cupka s noge na nogu kao da dribla nevidljivog protivnika.
- Fudbal je dribling, i lep potez, i kad nekog pošalješ po ćevape! - kao iz topa odgovara Mihailo Vasilić i tako, ukratko i slikovito objašnjava fudbalsku filozofiju kojoj teži svako dete njegovog uzrasta - igrati lepo, na potez, za varku telom, kad zbunjeni protivnik odleti u jednu stranu, a ti s loptom juriš kao strela prema golu...
Mihailo je rođen u Beogradu, ali već nekoliko godina živi u Švajcarskoj.
- Moj tata Dušan je iz Bosne, a mama Milena je iz Srbije. On je vozač, a ona radi pedikir i manikir. Kao mali sam živeo u Bosni i tamo počeo da treniram fudbal u ekipi koja se zove Partizan. Onda smo se preselili u Cirih. Idem u drugi razred škole Kolbenaker, a sada treniram u Sebahu - živopisno priča Mihailo.
U kamp redovno dolazi već treću godinu.
- Najsrećniji sam u Srbiji. Ovde mi je lepo, imam mnogo drugova. Obožavam da treniram. Igramo se, učim da driblam, uvek se trudim da napravim neki lep potez. Najviše volim trenera Nikolu, on mi sve pokazuje.
Životna želja?
- Da igram desno krilo Partizana - kao iz topa odgovara Miki Vasilić.
Premijer liga nije san
Među veteranima kampa Igraj za Srbiju je 15-godišnji Marko Kuzmanović iz Berna. Momak rođen u Švajcarskoj ove zime je već šesti put prošao prijavnicu Sportskog centra u Staroj Pazovi.
- Fudbal treniram od osme godine. Počeo sam u Itigenu, a sada sam u Jang Bojsu. Nekad sam bio špic, pa su me treneri vremenom vratili nazad, sad ponekad igram beka, ponekad štopera - "raportira" Marko o svom fudbalskom putu.
Pohađa deseti razred takozvane pripremne škole.
- U Švajcarskoj je takav sistem. Što smo stariji, sve više se opredeljujemo za neki budući posao.
Ipak, ne krije da bi najpre voleo da se oproba kao fudbaler.
- Fudbal mi je najveća ljubav. Nadam se da ću se jednom izboriti za status prvotimca Jang Bojsa, a kasnije bih voleo da igram u Premijer ligi. Igrač koga obožavam je Nemanja Vidić, ali bih ipak više voleo da zaigram za Mančester Siti.
Svaki dolazak u kamp koristi da nauči nešto novo.
Porodica
Markov tata Miladin rodom je iz Modriče, a mama Danijela iz Novigrada. Ona je prodavačica, dok glava porodice radi kao građevinac. Uz Marka, Kuzmanovići imaju još dvoje dece - sina Darka i ćerku Marijanu.
- Od prve godine, kad je tata video slike sa kampa na Fejsbuku pa do danas, mnogo sam napredovao. Treneri su odlični, uče nas tehnici, taktici, svaki dan je ispunjen. Jedva čekam sledeći kamp - kaže nam Marko Kuzmanović.
