Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS (6): Sa fudbala na snoubord
Marko Čolić je iz Minhena. Sa "sugrađaninom" Negićem upoznao se u Zimskom kampu FSS-a Igraj za Srbiju u Staroj Pazovi. Obećali su jedan drugome da će kontakt nastaviti po povratku u Nemačku.
Inače, član je Firstenfelbruka, kluba iz mesta udaljenog 30 minuta vožnje od bavarske prestonice na putu ka Augzburgu. Učenik je sedmog razreda.
- U razredu sam jedini Srbin. Tačnije, tu je još jedan dečak poreklom sa naših prostora, ali ne znam tačno da li je Srbin ili Hrvat.
To i nije toliko bitno. Možda smo i prevazišli podele te vrste. A u klubu?
- Definitivno sam jedini Srbin u ekipi, igram na poziciji desnog krila. Fudbal treniram već sedam godina, a u kampu u Staroj Pazovi sam prvi put.
Marka, kao i druge njegove saigrače, na utakmice voze roditelji. Dosta ulažu, pa im se možda jednog dana sve vrati.
Voli Zvezdu i Radonjića
Marko je strastveni navijač Crvene zvezde, a malo nas je iznenadio kad je rekao ko mu je idol.
- Radonjić!
x Mlad je igrač, kako si čuo za njega?
- Pratim sve Zvezdine utakmice, a on mi se posebno sviđa.
- Tata gleda utakmice, navija, a kad treba i kritikuje. Nije igrao, ali je gledao mnogo utakmica i razume se u fudbal.
x Kako si saznao za ovaj Zimski kamp?
- Zahvaljujući Instagramu! Video sam reklamu i obratio se roditeljima sa željom da dođem u Srbiju. Tata, inače poreklom Zemunac, pronašao je na internetu mnogo toga o kampu, analizirao, na kraju smo zajedno odlučili da se prijavim.
Jednu dilemu nema.
- Kad bih dobio poziv iz Nemačke ili neke srpske selekcije, ne bih se ni za trenutak dvoumio. Srbija je u prvom planu! U svakom pogledu. Čak i ako me Srbija ne bi pozvala, nikad ne bih igrao za Nemačku!
Markov cimer u Staroj Pazovi bio je Banjalučanin Aleksej. Upoznali su se u Sportskom centru, brzo pronašli zajedničke teme, odlično su se slagali.
Sestra u kik-boksu
Markovi mama i tata nisu se bavili sportom, ali koriste svaku priliku da ljubimca vide na delu. Sestra se takođe bavi sportom, samo što je u svetu kik-boksa.- Ona trenira da bi održala kondiciju i liniju. Nema tu naročitih sportskih motiva - smeška se Marko.
- Aleksej je odličan momak, između nas nije bilo nikakvih problema ili nesuglasica. Nije strašno ni to što je ponekad hrkao noću - smeje se naš sagovornik. - Razmenili smo telefonske brojeve kako bismo ostali u kontaktu.
Po završetku kampa Marko se sa roditeljima nije odmah vratio u Minhen.
- Još ranije smo se dogovorili da odmor zajedno provedemo na Zlatiboru. Tome sam se posebno radovao jer sam majstor u snoubordu. Zanimljivije mi je da na snegu uživam tako nego na skijama - pričao nam je ovaj simpatični fudbaler iz Minhena.
Najlepše među stativama
Marko Negić živi u okolini Minhena. Član je amaterske ekipe SV Planeg Krajling, koja ima tradiciju dugu 90 godina. Takmiči se u Becirk ligi Oberbajern sud. Planeg (severozapad) jedan je od 29 opštinskih središta okruga Minhen. Prema slobodnoj proceni u opštini živi 10.588 stanovnika.
Na pitanje da li poznaje Gorana Negića, funkcionera Crvene zvezde, Marko posle kraćeg razmišljanja kaže:
- Čuo sam za njega. Mislim da smo dalji rod.
Ponosan je zbog jednog drugog podatka.
- U mojoj ekipi ima još petorica Srba, ali sam samo ja došao u Zimski kamp!
Marko je jedan od četvorice, petorice golmana koji su se ove zime prijavili za rad u "kući fudbala" u Staroj Pazovi.
- Među stativama sam se obreo slučajno. Trenirao sam fudbal, kao i drugi, a onda mi je jednog dana trener iskreno rekao da je za mene - bolje da branim. Nisam bio dovoljno brz za igrača u polju! Stavio sam rukavice i - odmah mi se svidelo. Počeo sam sa sadržajnijim treninzima i potpuno se posvetio novoj ulozi.
I tata se odmorio
U kamp je ove godine stigao u društvu svog oca, koji ga je dovezao u Staru Pazovu, tu je prespavao i sutradan nastavio svojim putem.
- Dok sam trenirao, tata je boravio u nekoj od srpskih banja. Bio mu je potreban odmor. Takav je bio dogovor - da me doveze i da se posle zajedno vratimo u Nemačku.
Ne krije da mu je i pored sijaset sjajnih nemačkih, pa i srpskih golmana, idol Španac David de Hea.
- Treniram zajedno sa bratom Nikolom, koji igra na poziciji desnog krila. On je bio u kampu "Igraj za Srbiju" pre dve godine, ali sad ga je prerastao pošto je napunio 18 godina.
Pitamo Marka da li mu je cilj da jednog dana igra u dresu Bajerna?
- Ne! Radije bih se okušao u Srbiji, da bih u najskorije vreme konkurisao za neku nacionalnu selekciju.
Iako navija za madridski Real, redovno gleda TV prenose utakmica "orlova" i bodri Crvenu zvezdu koja mu je - omiljena među srpskim klubovima.
Lek za nostalgiju
Marko je prvi put bio polaznik kampu 2015. godine. O radu u Staroj Pazovi širi pozitivne vibracije u svom okruženju. Ipak, nije krio da ga je povremeno, tokom boravka u Srbiji, mučila nostalgija.- Redovno sam se čuo sa roditeljima i bratom, sve je mnogo lakše zahvaljujući društvenim mrežama.
