Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS (2): Marko se Marku raduje
Čudni su životni putevi. Marko Radosavljević živi u Vićenci i nije ni slutio da će na jednom letnjem raspustu, u Aleksandrovcu kraj Požarevca, odakle su njegovi poreklom, upoznati svog imenjaka iz Beča. Dva momka su se združili, nastavili da se dopisuju preko društvenih mreža, a onda ponovo sreli u - fudbalskom kampu "Igraj za Srbiju".
Inače, Markov tata se u Italiju odselio još 2002, a dve godine kasnije pridružili su mu se supruga i sin, tada četvorogodišnjak.
Idol Matić
Markov tata u Italiji radi kao kurir, mama je spremačica, uz sina imaju i mlađu ćerku.
Pitamo ovog mladića da li ima fudbalskog idola.
- Nemanju Matića - kao iz topa odgovara, iako ne igra na poziciji na kojoj se proslavio as Mančester junajteda.
Potom se za tren zamislio i dodao:
- Igram na mestu u timu na kome je inače najbolji Nejmar. Inače, u Italiji navijam za Inter, a omiljeni srpski klub mi je - Crvena zvezda.
- Član sam malog kluba Azuri Sandrigo, koji u Srbiji nije toliko poznat jer seniori nisu ni u Seriji D, ali zato mnogo pažnje poklanjaju radu sa mlađim kategorijama. U Vićenci živi mnogo ljudi sa naših prostora, a ja sam jedini Srbin koji trenira fudbal.
Naš mladi sagovornik igra u napadu, levonog je, ali trener Dario Portončelo se ne libi da ga stavi i uz desnu aut-liniju.
- Naš tim je prava "legija stranaca". Uz mene ima još pet stranaca, od kojih su četiri momka stigla iz Afrike. Lepo se družimo, a kad je o rezultatima reč nemamo veliki pritisak.
Glasno razmišlja o životu van fudbala.
- Iako perfektno govorim italijanski, nisam oduševljen životom u Vićenci - iskren je mladi fudbaler. - Pohadam treći razred srednje, imam još dve godine do diplome. Još je rano da razmišljam o konkretnom zanimanju. Možda ostanem u svetu fudbala, nikad se ne zna.
Ukoliko bi dobio poziv da zaigra za mladu selekciju Italije i selekciju Srbije, kojem bi se "carstvu" privoleo? Da li bi bio u dilemi?
- Ma, kakva Italija?! Interesuje me samo Srbija! - bez razmišljanja odgovara Marko.
U Staroj Pazovi upoznali smo i Marka Cvetkovića, mladića koji je baš kao njegov tata Dragiša rođen u Beču. Cvetković senior je baš na dan posete ekipe "Vesti" kampu Igraj za Srbiju svratio da obiđe sina, da vidi kako se njegov jedinac smestio i da li se uklopio u zahtevan program kampa. Tata, inače, ne krije da u glavnom gradu Austrije ne propušta nijedan trening svog naslednika.
Dolazi i dogodine
Dok Marko briljira u školskoj fudbalskoj ekipi, njegov tata Dragiša radi kao predradnik u velikoj "bau" firmi koja je u vlasništvu Srbina iz okoline Beograda.
- U Beču se toliko gradi da ne stižemo da dogovorimo posao van austrijske prestonice - kaže tata Cvetković i naglašava: - Marko je već posle dva dana boravka u kampu svime bio oduševljen u "kući fudbala" izrazio želju da dođe i iduće godine.
- Marko je šest godina trenirao u bečkoj Austriji, ali nisam bio zadovoljan njegovim fudbalskim razvojem, pa sam potražio sredinu u kojoj će imati više prostora za napredak. Odlučili smo se za Viner sport klub. Za kamp Fudbalskog saveza Srbije saznali smo od prijatelja i - nije bilo dileme. Videli smo šta je u ponudi i odlučili da se Marko okuša, pošto je i sam izrazio želju da trenira u Srbiji - priča nam tata Dragiša Cvetković, poreklom iz sela Poljane kod Požarevca.
Marko sedi pored svog prijatelja i imenjaka iz Vićence i strpljivo čeka na svojih pet minuta za razgovor za novine. Počinje priču kao da je ko zna koliko puta u životu intervjuisan.
- Igram na poziciji desnog krila i prilično sam brz. Do ovog dolaska u kamp nikada nisam trenirao u Srbiji. Naravno, leti sam pikao loptu sa drugovima u selu, ali sve što znam - naučio sam u Austriji.
Smeje sa na konstataciju da su mu na licu vidljivi brčići. Ističe da mu treninzi, na koje u Beču svakodnevno putuje po pola sata iz 20. u 17. becirk, ne predstavljaju problem već veliko zadovoljstvo.
- U kampu mi je cimer Marko koga godinama poznajem iz Požarevca. Što se tiče reda, rada i discipline u sobi, na sve to sam se lako i brzo prilagodio.
Kad je reč o klubu čiji je član, naglašava:
-Treniram jednom dnevno, radimo naporno. Igramo u Prvoj ligi Beča. U prvoj postavi moje generacije, rođene 2001. godine, ima još četiri-pet dečaka srpskog porekla. Postižemo solidne rezultate. Trener nam je, inače, Švaba. Pardon, Austrijanac - ispravio se Marko i nasmejao od srca.
Pohađa školu ekonomskog smera, obaveze ne zapostavlja, ali ne krije da mu je najlepše kad ga mama ili tata voze na treninge i utakmice. Pitamo ga - ko mu je idol?
- Mesi! - ne časeći časa kaže Marko. - Gledam sve TV prenose srpskih klubova i reprezentacije, a ako gostuju u Austriji, čak i uživo.
Ne krije da mu je Crvena zvezda omiljeni klub. A u Austriji?
- Ne pratim švapski fudbal - kategoričan je Marko Cvetković.
