Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS (5): Filipa iz Beča zovu u Salcburg
Filip Ćosić je u trouglu Beč - Smederevska Palanka - Stara Pazova. Igra za Simering i živi u istoimenom 11. bečkom becirku.
- Klub je poznat, ima dugu tradiciju, pošto je osnovan još 1901. godine, ali su uvek u prvom planu mlađe kategorije - pojasnio nam je Filip. - Seniorska postava nema velike ambicije i uglavnom se takmiči u nižim rangovima, poput Druge Landeslige Beča.
Srbi i drugi fudbaleri sa prostora eks Jugoslavije uobičajena su pojava u svim austrijskim klubovima.
- Ima ih i u mom uzrastu, ali nisu došli na kamp Fudbalskog saveza Srbije. Jedan je bio prošle godine, ali već razmišlja da napusti fudbal.
Filipa smo upoznali prilikom posete kampu Igraj za Srbiju. Otkriva nam da igra na poziciji štopera, a da van terena uživa u okruženju starijih sestara Nataše i Tamare. Njih dve zanima - fitnes.
- Dolaze na moje utakmice, ali ne mogu da se takmiče sa mamom Snežanom. Ona ne propušta nijedan meč!
Brine da se ne povrediš?
- Nije samo to. Kao i tata Mladen, želi da uspem u fudbalu, jer treniram već devet godina.
Pošto stanuje blizu terena, na treninge ide peške. Uspešno se školuje i za dve godine planira da upiše fakultet.
- Nisam detaljno razmišljao o visokom obrazovanju pošto sam trenutno maksimalno fokusiran na fudbal.
Stigle su i prve potvrde da je na pravom putu.
- Skauti šampiona Red Bul Salcburga već su napravili prve korake. Direktno su me kontaktirali, a sada pregovaraju sa Simeringom. Možda se preselim u njihov tabor već tokom zime ili na kraju sezone. Visok sam 186 cm, standardno igram, postižem i golove posle prekida i verovatno ih je to privuklo. Igram u jakoj ligi sa 14 klubova iz Beča i okoline. I Simering je imao nameru da nastavim u seniorima, ali moje ambicije su mnogo veće. Ne zanima me da igram u Petoj ili Šestoj ligi!
Zar nije bilo logično da te najpre zapaze bečki velikani Austrija i Rapid?
Derbi
U porodici Ćosić vlada pravi mali rat.
- Uz srpski jezik, mama me je naučila i da navijam za Crvenu zvezdu. Tata je "partizanovac" i to mu teško pada!
- Bilo je nekih kontakata sa Rapidom. Nisu prestali, ali Salcburg je godinama ambiciozniji i moćniji klub. Svestan sam da ću, ako dođe do realizacije transfera, morati da se odvojim od porodice, ali u fudbalu je to normalno. Za početak bih živeo u maksimalno organizovanom internatu.
Posle završetka kampa u Staroj Pazovi avionom se vratio u Beč i nastavio s individualnim treninzima. Priznao nam je da se uželeo porodice, ali i drugova sa kojima provodi slobodno vreme. Nikad nije pohađao škole koje imaju srpski jezik, a opet priča bez najmanje greške.
- Najzaslužnija za to je mama, ali i ostali članovi porodice. Uvek smo u kući komunicirali na našem jeziku i tako sam ga naučio. Naravno, tokom školskih raspusta koje provodim u Smederevskoj Palanci uvek usavršavam srpski, a i neki drugovi iz otadžbine posećivali su me u Beču - pričao nam je Filip Ćosić.
Vidić i Ramos
Filip igra na poziciji na kojoj se proslavio Nemanja Vidić, pa je prirodno što mu je bivši as Zvezde i Mančester Junajteda idol.
- Od aktivnih štopera, najbolji je - Serhio Ramos!
Iz dresa Bajerna među "orlove"
Nije lako živeti u Dortmundu, a navijati za - Bajern. Pa, još kad me tata povede na Vestfalen stadion, među one silne navijače "milionera", ne smem ni da se radujem kad moj omiljeni golman Nojer odbrani neki dobar šut...
Ovako nam priča Lazar Dragaš. Ima samo deset godina, a razmišlja zrelo. Bistre, radoznale oči na milom licu otkrivaju da gaji razna interesovanja.
- Peti sam razred, pohađam gimnaziju i ređam samo jedinice i poneku dvojku - skromno će, a onda se trgne i nastavi: - Nadam se da znate da su u Nemačkoj ocene drugačije, da su obrnute nego u Srbiji. Znači, to su petice i četvorke! Voleo bih da jednog dana i studiram, mada još uvek ne znam šta...
Sa Lakijem, kako ga zovu njegovi najmiliji, pričamo kao da se znamo sto godina. Neposredan je, otvoren, skoro da i ne čeka naredno pitanje, nastavlja:
- Za kamp Igraj za Srbiju nisam ranije znao. U stvari, slučajno smo ga otkrili. Tata je bio kod dede, čitao je novine i video oglas. Kad me je pitao da li bih voleo da me prijavi, oduševio sam se!
Naravno, Lazara mama nije želela da pusti da prvi put sam odlazi u otadžbinu. Doputovali su svi zajedno, mezimac u Staroj Pazovi, a porodica kod rodbine u Novom Sadu.
A kakvi su utisci o kampu?
- Sve je sjajno. Treneri su odlični, svaki trening bio je zanimljiv. Upoznao sam mnogo novih drugara, a i uveče ležem nešto kasnije nego kod kuće. Voleo bih da dođem i sledeće godine!
Da se vratimo onome najvažnijem - fudbalu.
Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS
- Treniram već šest godina. Počeo sam u PTSV Dortmund, a prošle godine prešao u ASC 09. Ranije sam igrao u napadu, i po levoj i po desnoj strani, ali su me prebacili da igram beka. Sviđa mi se ta uloga. Volim da oduzmem loptu protivničkom napadaču i da onda odem napred. Nije mi teško dosta da trčim.
Planovi?
- Da jednog dana zaigram u Crvenoj zvezdi ili Bajernu. Naravno, i u reprezentaciji Srbije! Ništa drugo ne dolazi u obzir - kaže mladi Lazar Dragaš.
Mezimac porodice
Lazar je rođen 2007. godine u Dortmundu gde su se davno skrasili njegovi tata Davorin, poreklom iz Pljevalja, i mama Zorica iz Bajine Bašte. Ima starijeg brata Danila (15) koji je takođe trenirao igrao fudbal i sestru Andrijanu (12) koja igra vežba balet i igra hip-hop.
