Ne daju nam da glasamo!
Glasanje na srpskim predsedničkim izborima predviđeno je u 32 zemlje na 53 biračka mesta u inostranstvu, ali su naši ljudi iz dijaspora praktično onemogućeni da ostvare to pravo. Dat je kratak rok da se dijasporci prijave za glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP).
A pošto je pravilo da se biračko mesto ne otvara u gradovima gde je prikupljeno manje od 100 prijava rezultat je da će u Austriji u kojoj živi oko 300.000 Srba da se glasa samo u
Beču, isto kao u Južnoafričkoj Republici ili Kataru gde je ostvarenje biračkog prava predviđeno samo u jednom gradu.
Takođe, u Kini je predviđeno glasanje u dva grada. Pri tome, ne postoji mogućnost elektronskog glasanja, niti vlasti planiraju da je uvedu.
Naravno, ovakav odnos izaziva ogorčenje u dijaspori, koje se matica seti samo kada traži pare, i jedinstvenu ocenu naših zemljaka: "Ne daju nam da glasamo!"
Izbori su raspisani 2. marta za 2. april, i ceo proces uključujući kampanju sprovodi se u tako kratkom roku kakav još nije zabeležen u Srbiji.
Kao što su "Vesti" pisale, dijasporcima je bio dat rok od petka 3. marta do subote 11. marta da se prijave za glasanje.
Pošto DKP-i ne rade vikendom, dijasporci su imali samo pet dana da se prijave, pri čemu često moraju da se prevale stotine kilometara da bi popunili obimnu dokumentaciju i da putovanje ponove na dan izbora. I tako za svake izbore.
Ko nije u tih pet dana stigao da se prijavi, može da glasa samo u otadžbini.
Daleko je do Beča
Predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović kaže da je u Austriji interesovanje srpskih državljana za izbore u domovini veoma slabo, pre svega zbog komplikovane procedure upisa u birački spisak koja zahteva mnogo slobodnog vremena.
On je rekao da se od izbora do izbora u biračke spiskove u inostranstvu upisuje sve manje građana.
- Ljudima je prekomplikovano da idu dva puta u konzulat, posebno onima koji ne žive u Beču - rekao je Kapetanović i predložio elektronsko glasanje ili glasanje poštom.
Đuro Plavšić: Nećemo strančarenje
Đuro Plavšić, preduzetnik iz Berlina, ukazuje da građani Srbije koji žive u inostranstvu poseduju pasoše i država zna gde žive.
Pročitajte još:
* Kristijan Kern za "Vesti": Beč poštuje srpsku dijasporu
* Samo u štampanom izdanju "Vesti": I bečka policija pomaže srpskoj sirotinji
- Potpuno je nedemokratski i glupo da se ti ljudi prijavljuju za izbore. Trebalo bi da je normalno da svaki dijasporac može da ode u DKP u zemlji u kojoj živi i glasa. Na primer, kada nemački građani prijave prebivalište van zemlje automatski im dolazi dopis da će im tu biti omogućeno da glasaju - veli Đuro.
On kaže da je njegovo i mišljenje većine dijasporaca da je reč samo o sputavanju njihovog demokratskog prava: "Vlasti u Srbiji već godinama nameću procedure kako bi toliko otežale taj posao da ljudi jednostavno ne idu na glasanje."
- Nebrojeno puta nas je kontaktirao konzulat s pozivom ljudima da dođu na glasanje. A kad smo po klubovima to razglasili, onda je svaki put bilo da prvo moraju da se prijave. Sve je partijski ispolitizovano, bez nacionalnog cilja, i ljudi u tome ne žele da učestvuju - objašnjava Đuro.
Vida Cvetić i Slobodan Pavić: Cela porodica izostaje s birališta
Goran Vukić i Mića Aleksić: Boje se da ih ne svrgnemo
Goran Vukić, iz Pariza, ocenjuje da se sve radi na brzinu.
- Prvo nas ne informišu, a kad pošalju uputstva, ostave nam prekratak rok za ispunjavanje njihove komplikovane procedure. Da je sve to korektnije, verovatno bi se više ljudi odazvalo glasanju. Zapostavljaju dijasporce jer oni koji raspisuju izbore ne dozvoljavaju da ih neko svrgne s tog položaja. Zato koriste sve načine, a ovaj im je najlakši, da se nas četiri miliona Srba rasutih po svetu jednostavno uspava - kaže Vukić.
Srpski aktivista u Francuskoj Mića Aleksić ukazuje da na milione ljudi u rasejanju glasa oko 1.000 ljudi.
- Dijaspora je izborila pravo da učestvuje u izborima, ali sa ovakvim odlukama Izborne komisije i lošom organizacijom nas nema nigde. Posebno bih istakao da se lavine protesta slivaju prema zaposlenim u Konzulatima, a oni ne snose nikakvu krivicu. Rade sve što je u njihovoj moći, glasači im dostavljaju pogrešno ispunjene formulare, nepotpune, moraju da pronalaze ljude, zovu ih - kaže Aleksić.
Vlast hoće samo isprane mozgove
Istraživač javnog mnjenja Miroslav Šutić kaže da je reč o bahatosti vlasti i nepoštovanju srpske dijaspore.
On smatra da nije u pitanju samo da u vladajućoj strukturi postoji strah od glasova iz rasejanja, već je reč i o aljkavosti administracije koja ne stiže, ali i ne haje za sunarodnike van granica, a tako ih i ne poštuje.
Birači proglašeni za plaćenike
- Ne može prema postojećem zakonu ni da izađe mnogo ljudi, pa ni 4.000 ili 14.000 glasova ne bi suštinski promenilo ishod izbora, ali opšta zbrka sa glasanjem dijaspore nastaje jer neće da definišu i reše to pitanje. Do duše i ne stižu, jer je trebalo da se bave tim pre godinu dana.
Međutim, tada su bili parlamentarni izbori, a i pre dve godine su bili izbori - ukazuje Šutić na hronični problem učešća dijaspore na izborima u matici.
On je ocenio da delom ima i straha od toga kako će se rasejanje izjasniti, odnosno šta ako se čuje da su oni van granica većinski protiv vlasti.
- To je ono skriveno značenje da je dijaspora daleko i van kontrole, pa joj se ne može ispirati mozak. Zato je bolje da je ima što manje na izborima - naveo je Šutić, naglasivši da je vlast usmerila snage na uznemirenje ljudi u zemlji i na njihovo držanje na kratkom povocu.
Državljani Srbije koji žive i rade u Kini imali su velikih problema prilikom registracije za glasanje u ambasadi u Pekingu i konzulatu u Šangaju.
Posle prijavljivanja njima je poručeno da će naknadno biti obavešteni da li će glasanje uopšte biti organizovano, jer se navodno nije prijavilo potrebnih 100 ljudi. Pošto su to podelili na društvenim mrežama konzulat u Šangaju im je rekao da će ipak najmanje 108 ljudi imati priliku da glasa.
Oni kažu da su im istovremeno na društvenim mrežama stizale poruke "od botova vlasti" koji su pitali dijasporce u Kini "ko ih plaća".
Pojedini naši zemljaci u Kini su se žalili da im je u obaveštenju o upisu u birački spisak u inostranstvu kao krajnji rok za registraciju pogrešno bio naveden 9. mart umesto 11. mart.
