Kristijan Kern za "Vesti": Beč poštuje srpsku dijasporu
Austrijski kancelar Kristijan Kern smatra da je srpska zajednica važan sastavni deo Austrije, koja je dala veliki doprinos ovom društvu, a kao lider Socijaldemokratske partije (SPOe) poželeo je veće angažovanje građana srpskog porekla u političkom životu uz poruku da su im vrata socijaldemokrata otvorena.
Kao predsednik vlade u zemlji u kojoj ima mnogo Srba, da li ste zadovoljni njihovom integracijom i odnosom sa domaćinima?
-To je veoma važna zajednica u Austriji. U našoj zemlji živi skoro 300.000 ljudi koji imaju srpsko poreklo. Oni su odlično integrisani, vredni sugrađani koje veoma cenimo. Austrijska privreda treba te ljude i oni se osećaju dobro u ovoj zemlji. Postoji velika kulturna bliskost, a imamo i zajedničku prošlost. Apsolutno sam zadovoljan doprinosom srpske zajednice. Austriji je potreban taj doprinos, a privreda ljude koji su dobro obrazovani, vredni. Ponosni smo što je toliko Srba izabralo Austriju kao svoju drugu domovinu.
Kakva je saradnja Beča i Beograda kad je srpska dijaspora u pitanju? Da li ona može da bude još čvršći most između dve zemlje?
- Uveren sam da srpska zajednica može biti i jeste most između dve zemlje. Znamo da postoji vitalan kulturni život srpske zajednice u Austriji, od medija do klubova u kojima neguju svoju tradiciju. To je dodatna vrednost našem društvu, a posebno Beču, gde živi najveći broj građana srpskog porekla. Moram dodati da se to vidi i kad pogledate zapažene karijere koje su ostvarili pripadnici te zajednice. Novi direktor državne Opere Bogdan Roščić ima srpske korene. Inače, direktor Opere je u Beču važan koliko kancelar. Naša fudbalska reprezentacija se, delom, sastoji od igrača srpskog porekla, kao što je Marko Arnautović koji na svojoj kopački, na jednoj strani ima napisano Austrija, a na drugoj Srbija. Postoji toliko primera iz kojih se vidi koliko je uspešna integracija srpske zajednice i koliki je njihov doprinos.
Pročitajte još:
* Da li je Srbija "zadnje dvorište" Evrope"?
* Vučić najavio Kernu: Neću još dugo ostati premijer
* Zašto je šef NATO-a ponosan na Srbiju?
* "Tramp u Beloj kući, a kafići u Beogradu šapuću: Sprema se rat"
Učešće Srba u političkom životu Austrije je sve vidljivije, pogotovo u rivalskoj Slobodarskoj partiji. Da li ste razmišljali da ih privučete i vašoj političkoj opciji i na koji način?
- Obavezno i toga mora biti. Interesantno je da Srbi koji žive u Austriji politički nisu tako angažovani kao druge zajednice. Za nas je to veoma važna grupa, jer znamo da mnogi glasaju za nas pošto zastupamo njihove interese i pitamo se šta možemo učiniti da uslove života poboljšamo. Imamo na mnogim nivoima lokalnih vlasti političare srpskog porekla. Ali moglo bi biti više. Želeo bih da se srpska zajednica više angažuje, a kod nas nailaze na raširene ruke.
Stabilna vlada i posle izbora
U Srbiji predstoje izbori, šta očekujete?
- Za nas je Srbija odlučujući partner, kojem je mesto u EU. Srbija je veoma stabilna zemlja, koja se odlično razvila, a ekonomski napredak i reformska politika pokazuju da je na dobrom putu. Srbija je možda bila hrabrija nego što je to bila ponekad i Austrija i uzorno je sprovodila reforme. Polazim od toga da će i posle izbora postojati stabilna vlada i uveren sam u pozitivnu budućnost Srbije.
Širom Zapadne Evrope postoji problem rada na crno? Koliko je to prisutno u Austriji i kako može da se reši?
- To je veoma teško pitanje. U Austriji važi princip "ista plata za isti rad". Ono što sada vidimo jeste da mnoge firme to zaobilaze i to je veliki problem, jer je to na teret građana Austrije. Tome se moramo odlučno suprotstaviti. Angažujemo se na evropskom nivou snažno protiv tih zloupotreba. Imamo danas situaciju da dolazi sve više ljudi iz EU na naše tržište rada i da potiskuju stanovnike u ovoj zemlji, što nije fer, a to pogađa i one srpskog porekla. Moramo se boriti za fer odnos. Ne može biti da jedna firma, na primer, ima sedište u Rumuniji, koja sa niskim platama proizvodi u Austriji. Ko ovde radi mora dobiti istu platu za isti posao. To je veliko evropsko pitanje.
Trezveno sa Prištinom
Kako gledate na dijalog Beograda i Prištine?
- Dijalog Beograda i Prištine je veoma važan. Imao sam priliku da sa premijerom Aleksandrom Vučićem o tome razgovaram nedavno u Davosu. Veoma me zanimaju njegove ocene. Vučića sam upoznao kao trezvenog, doslednog političara kojem su u interesu pozitivan razvoj i mir u regionu. Znam da su u tom procesu uvek potrebne obe strane. Nije sve na njemu, već i na kosovskoj strani. Polažem puno nade u razvoj regionalne saradnje, jer jedna austrijska izreka kaže da "dijalog spaja ljude". To je princip koji mora da važi i u odnosu Beograda i Prištine. Uveren sam da će biti prevaziđeni konflikti koje imamo sada. Prethodni razgovori, pod posredovanjem Federike Mogerini, kako sam dobio informacije, protekli su pozitivno i imam osećaj da se situacija stabilizuje.
Srbija se nalazi na evropskom putu, kakvu dinamiku očekujete u narednom periodu?
- Pristupni proces Srbije mi je veoma važan. Smatram veoma bitnim da pristupni pregovori budu dosledno nastavljeni. Za nas je veoma važno da Srbija pristupi EU, jer Srbiju smatramo prirodnim partnerom EU. Austrija je advokat-zastupnik srpskih interesa koja argumentuje u korist nastavka pristupnog procesa. Ne treba samo razgovarti o pristupnom procesu, već moraju da se preduzimaju konkretni koraci. Nadam se da će uskoro biti moguće otvoriti dalja poglavlja. U EU trenutno vodimo nimalo laku diskusiju, jer su mnoge zemlje svoje pojedinačne interese stavile u prvi plan, ispred zajedničke evropske ideje. To se mora prevazići, jer ako u tome ne uspemo EU će imati problem koji će tada biti mnogo veći. Ako se dođe do zaključka da EU želi da podrži proces širenja, onda, prema mom shvatanju, pojedine države članice evropski projekat pristupa Srbije moraju podržati. To je ono što očekujem i od hrvatske vlade.
Novinar, menadžer, političar
Kristijan Kern je rođen 4. januara 1966. u Beču i od 17. maja prošle godine je na dužnosti austrijskog kancelara, a od 25. juna i lider SPOe.
Završio je studije publicistike i komunikacionih nauka na Bečkom univerzitetu, a prvi posao mu je bio novinarski, pošto je 1989. započeo karijeru kao ekonomski novinar u "Virtšaftspresedinst". 1991. je u vladi Franca Vranickog bio asistent državnog sekretara Petera Kostelke, a 1994. je postao šef kabineta i portparol šefa poslaničkog kluba SPOe, posle čega je prešao u privredu.
Pre ulaska u visoku politiku bio je menadžer više državnih preduzeća. Od 2007. do 2010. bio je član Upravnog odbora Verbund AG, a potom je prešao u austrijsku železnicu OeBB, gde je bio glavni direktor OeBB holdinga od 2010. do 2016.
