Smanjite nivo hormona stresa na prirodan način
Kortizol je hormon stresa koji se luči u nadbubrežnim žlezdama smeštenim na vrhovima bubrega, a pojavljuje se u organizmu kao odgovor na stres. Ovaj hormon pomaže u situacijama koje se zovu "bori se ili beži". On brzo pretvara uskladištenu energiju organizma u lako iskoristivu energiju i pokreće organizam na aktivnost. To su njegove pozitivne strane i zbog toga je neophodan, ali hronično visok nivo kortizola izuzetno je štetan po zdravlje. Srećom, on se može regulisati na veoma lak način.
Svaki put kada je telo pod stresom, kortizol se oslobađa. Hronično visok nivo kortizola je izuzetno štetan po zdravlje, a previsok nivo ovog hormona je povezan sa pojavom adrenalne groznice, hormonske neravnoteže, srčanih bolesti, povišenog holesterola, veoma visokih nivoa šećera u krvi, dijabetesa, osteoporoze…
Još jedan neželjeni efekat visokog nivoa kortizola je višak masti u organizmu i snižavanje nivoa testosterona, muškog polnog hormona koje dovodi do gubitka polnog nagona i smanjenje količine mišićnog tkiva.
Kortizol se u normalnim okolnostima izlučuje u toku dana po određenom rasporedu. Najviši nivo kortizola je u osam sati ujutru kada hormon signalizira telu da je vreme za ustajanje iz kreveta. Tokom dana njegov nivo postepeno opada i najniži nivo je između osam i deset sati uveče, kada se telu daje znak da je vreme za spavanje. Ovaj ritam lučenja kortizola je ometan hroničnim stresom, kako fizičkim, tako i psihičkim, što može poremetiti sposobnoost uspavljivanja ili da se ostane uspavan.
Hronično visok nivo hormona stresa, kortizola, osim što škodi vašem zdravlju, škodi i vašem izgledu. Ako često patite od anksioznosti, osećate simptome depresije, hronično ste umorni ili patite od probavnih tegoba, velika je verovatnoća da je nivo kortizola u vašem telu previsok.
Kortizol će povećati apetit i želju za hranom, izazvati smanjenje mišićne mase, gustinu kostiju i smanjiti libido. Neka istraživanja su pokazala da povećava rizik od nastanka depresije i gubitka pamćenja.
Načini za prirodno snižavanje nivoa kortizola:
1. Koristite prirodne suplemente: bosiljak, zlatni koren, magnoliju, glutamin, vitamin C. I folna kiselina i vitamin B5 mogu smanjiti nivo kortizola. Mogu se naći u ribi, mahunarkama, integralnim žitaricama, semenu suncokreta.
2. Jedite u regularnim intervalima tokom dana. Izbegavajte preskakanje obroka jer ovo dovodi do oslobađanja kortizola.
3. Hranite se zdravo, sa dosta voća i povrća. Hrana sa niskim glikemijskim indeksom kao što su jaja smanjiće nivo kortizola, dok će hrana od celog zrna žitarice kontrolisati proizvodnju kortizola u telu.
4. Koristite tehnike za smanjenje stresa kad god je to potrebno: joga, meditacija, hipnoza. Čak i jednostavno ležanje na podu sa gledanjem u jednu tačku sa koncentrisanjem na disanje može pomoći. Kad god je moguće, izađite napolje i prošetajte.
5. Izbegavajte stimulanse. Klonite se energetskih pića koja sadrže mnogo šećera i kofeina.
6. Ne preterujte sa vežbanjem. Treniranje od više od dva dana u nizu poremetiće vaš ritam i povećati nivo kortizola. Ako vam se telo ne oporavi od prethodnog vežbanja, odmarajte se još jedan dan od vežbanja ili to radite manjim intenzitetom.
7. Idite na vreme u krevet. Postoji mnogo načina da se opustite i lakše podnesete stres. Možda će Vam trebati 9 sati sna, čak i više – nema veze. San nije trošenje vremena. Ništa ne može zameniti kvalitetan odmor.
8. Smejte se! Smeh je najbolji lek. Gledajte komedije - ako treba, svaki dan! Birajte društvo optimističnih osoba. Smanjite na minimum gledanje uznemiravajućeg sadržaja na TV-u i Internetu.
9. Lagano vežbajte: Hodanje, joga, istezanje, vežbe disanja povoljno deluju na rad nadbubrežnih žlezda. Izbegavajte iscrpljujuće vežbe. Pijte dovoljno vode.
10. Vodite računa o dovoljnom unosu kalijuma. Voće i povrće su dobar izvor kalijuma. Uključite u svoju dijetu šargarepu, kukuruz, avokado, paradajz, špargle, spanać, jabuke, kajsije, banane, narandže, kruške, jagode i alge.