Kako da se hranite zdravo iako živite brzim tempom?
Tehnologija olakšava život na razne načine. Zbog nje je život i složeniji, užurbaniji i zahtevniji, što ostavlja veoma malo vremena za zdrav način života.
Međutim, ironija je u tome da su našem organizmu vežbanje i dobra ishrana najpotrebniji baš kada smo pod najvećim stresom i sa najviše obaveza.
Pet saveta kako da budete zdravi uprkos brzom životu:
1. Pripremajte obroke unapred: iako ovo izgleda kao još jedna obaveza više u već pretrpanom rasporedu, priprema hrane unapred vam može uštedeti mnogo vremena i spasiti vas od napada gladi.
Probajte da skuvate nekoliko različitih jela tokom vikenda i podelite ih u različite posude kako biste mogli samo da ih uzmete i ponesete sa sobom tokom nedelje. Isto tako, držite užinu kao što je orašasto voće, sušeno meso i voće u kesicama određene veličine.
2. Sastavite jelovnik: odvojite 20 minuta da sastavite jelovnik sa brzim jelima koje možete jesti tokom nedelje. To znači da kad kupujete hranu, kupujete ono što vam je potrebno i kad je vreme da se pripremi večera, već znate šta ćete praviti i šta vam je potrebno.
3. Ne zaboravite doručak: balansiran i hranljiv doručak će vas obezbediti za ceo dan i dati vam energiju i stabilan nivo šećera. Birajte smutije pakovane sa svežim voćem i čak i nekim povrćem, ili potopite preko noći ovas ako nemate vremena.
4. Jedite i držite sastanke: probajte da isplanirate sastanke uz ručak sa klijentima ili zaposlenima da biste bili sigurni da ćete jesti u vreme ručka. Ili još bolje, organizujte šetnju do restorana da biste udahnuli malo svežeg vazduha i malo provežbali.
Izbegavajte da jedete za radnim stolom, jer je preveliko iskušenje da grickate nešto a da toga niste svesni i da u tome preterate.
5. Vodite računa o unosu dovoljno tečnosti: držite flašu vode na radnom stolu i pijuckajte tokom celog dana. Dopunjavajte bocu na najdaljoj česmi kako biste napravili kratku pauzu i malo prošetali.
Ograničite unos zašećerenih energetskih i gaziranih napitaka, jer vam od toga brzo skače nivo šećera u krvi a zatim naglo pada, usled čega postajete letargični i neproduktivni. Takođe dodaju nepotrebne kalorije – a ako tokom većeg dela dana sedite za radnim stolom, nećete sagoreti te ekstra kalorije.
