Tajne ljudi koji se nikad ne razboljevaju
Ako ste se ikad pitali kako to da postoje ljudi koji se nikad ne razboljevaju, odnosno kakve životne navike oni praktikuju - evo odgovora.
Budite aktivni na poslu
Sedenje tokom dužeg vremenskog perioda može biti veoma štetno za vaše zdravlje, čak i ako redovno vežbate u vreme kad ne sedite, sudeći prema Džin Stonu, autoru knjige “Tajne ljudi koji se nikad ne razboljevaju”. Ako ceo dan boravite za računarom, napravite pauzu barem svakih 45 minuta i malo prošetajte.
Hladan tuš
Hladni tuševi poboljšavaju cirkulaciju, osnažuju kožu, osnažuju imuni sistem, poboljšavaju raspoloženje i osvežavaju vaše telo. Tuširanje hladnom vodom povećava nivo glutationa, jednog od prirodnih telesnih antioksidansa. Idealno trajanje hladnog tuširanja je pet minuta s tim da vodu puštate u intervalima od trideset sekundi.
Negujte prijateljstva
Ljudi koji imaju snažne socijalne veze poseduju najsnažniji imunološki sistem i manje je verovatno da će oboleti od nekog upalnog procesa. To što imate jako malo ili gotovo pa nijednog prijatelja stavlja vas u kriznu grupu koja ima 50 odsto veće šanse da će imati srčani udar. Na nedeljnoj bazi nastojte razgovarati s najmanje dve osobe koje ne poznajete, i to uživo, izbegavajući Fejsbuk i i-mejl prepiske.
Ne izbegavajte beli luk
Beli luk snižava krvni pritisak i nivo holesterola, bori se protiv infekcija i deluje kao snažan antioksidant. Ljudi koji redovno konzumiraju beli luk imaju dvostruko manje šanse za oboljenjem. Jedite ga sirovog ili kuvanog, ali pazite na to da mu prilikom pripremanja hrane ne 'spržite' sve korisne sastojke.
Praktikujte popodnevni odmor
Broj i efikasnost imunoloških ćelija koje se bore protiv oboljenja povećava se sa više sna kojeg dobijete, dok je nedostatak sna povezan s napadom na zdravlje koje podrazumeva nakupljanje kalcijuma u srčanim arterijama kao i ograničavanje proizvodnje ljudskog hormona rasta koji je potreban za obnovu tela. Praktikujte popodnevni odmor, idealno je od 13 do 15 časova kada je telu odmor najpotrebniji.
Dopustite sebi koju čašicu
Umereni unos alkohola povećava dugovečnost i smanjuje rizik od srčanih bolesti za 20 do 50 odsto. Ljudima koji piju umereno statistički je potrebno mnogo manje hospitalizacije i susreću se s mnogo manjim zdravstvenim poteškoćama u poređenju sa opštom populacijom.
Konzumirajte jogurt
Probiotičke ili "dobre" bakterije koje žive u našem telu imaju koristan uticaj na mnoge gastrointestinalne uslove - takođe snižavaju krvni pritisak i holesterol te osnažuju imuni sistem. Pojedite barem jednu porciju jogurta dnevno kako biste doprineli svom zdravlju.
Vežbajte jogu
Joga ili neke druge vežbe koje se odnose na regulisanje disanja ili pročišćavanje misli osnažuju i uravnotežuju imunološki sistem što stimuliše da se efikasnije pobrine za mikrobe zbog kojih obolevamo. Ovim vežbama takođe možete ublažiti neke faktore bolesti srca, kao što su visoki krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i gojaznost.
Smanjite unos kalorija
Manji unos kalorija u telo ima pozitivni učinak na sveukupno zdravlje. Dijeta, u sklopu koje se u telo unosi 25 odsto manje kalorija, zaslužna je za smanjenje holesterola, nivo triglicerida u krvi i krvnog pritiska. Ali, kako biste izbegli manjak vitamina, pobrinite se da ono što unosite u telo bude nutritivno bogato. Izbegavajte šećer, pobrinite se za konstantan unos proteina u telo i pojačajte konzumaciju povrća.
Klonite se stresnih situacija
Previše stresa plodno je tlo za bolesti, poput insomnije, nedostatka energije, boli u kičmi, proliva, zatvora, depresije, nadutosti, grčeva, promene apetita, pospanosti, razdražljivosti, osipa, iritacija kože, sindroma iritabilnog creva, dijabetesa i visokog krvnog pritiska. Vežbanje barem triput nedeljno, duboko disanje uz aromatične sveće ili smejanje s prijateljima može učiniti čuda za smanjenje stresa.
