A šta kada se jede prezdravo i previše vežba?!
Nastojanja da se hranimo zdravije i redovno vežbamo vredna su svake hvale, međutim želja za zdravijim životom može preći u krajnost i postati opsesija. Sve počinje bezazleno i sa dobrom namerom, radi mršavljenja ili izbegavanja bolesti.
Kada neko veći deo dana postane zaokupljen pripremom hrane i planiranjem jelovnika za nekoliko dana unapred, kada hrana koju jedu postaje primarna stvar u životu i kada oseća grižu savesti ako pojede nešto van planiranog jelovnika, stvar se otela kontroli. Želja za zdravom ishranom pretvara se u ortoreksiju.
Ortoreksičari žele da jedu samo biološki ispravnu i zdravu hranu bez pesticida, herbicida i dodatnih materija poput konzervanasa. Takav način ishrane postaje nezdrav u trenutku kada sve ostalo postaje manje važno od kreiranja kvalitetnog jelovnika. Javlja se i osećaj superiornosti nad ljudima koji se drugačije hrane i jedu ono što im je ukusno, ne mareći mnogo za zdravlje.
Osećaj krivice pri jedenju nezdrave, kalorične i masne hrane, sumnjičavost zbog hrane čije je poreklo nepoznato i snažan osećaj griže savesti posle propuštenog treninga tipične su osobine ortoreksičara. Poremećaj poznat kao orthorexia nervosa prvi put je 1997. godine definisao doktor Stiven Bretmen, specijalista alternativne medicine.
Lekari upozoravaju da je opsesija zdravom hranom opasna, jer se kod ekstremne opsednutosti često javljaju gubitak težine i neuhranjenost. Međutim, ortoreksija je često samo izvor psihološkog stresa, a ne fizička opasnost, smatra doktor Bretmen. Ortoreksija može voditi u poremećaj ishrane kada počne da utiče na socijalni život osobe koja postavlja zahteve prema sebi i svom načinu života.
Smanjenje socijalnih kontakata zbog uskog izbora hrane (propuštanje nezdravih ručkova, večera i druženja uopšteno) glavna je i osnovna smernica u postavljanju dijagnoze ovog poremećaja, uz osećaj superiornosti nad onima koji ne znaju i ne žele da znaju šta je za njih dobro.
Mnogi od nas, u želji za boljim i zdravijim izgledom, počinju da izbacuju neke namirnice iz jelovnika ili sprovode dijete. Nutricionisti preporučuju da se pri dijeti ne izbacuje potpuno nijedna vrsta namirnica. Uživajte u jelu u normalnim granicama i količinama jer ipak je dijeta samo oruđe kojim ćete lakše stići do cilja, zdravijeg tela i uma, ali je važno da dugoročno ima pozitivan učinak na oboje.
Prema Eurobarometru, istraživanju koje sprovodi Evropska agencija za bezbednost prehrambenih proizvoda (EFSA), u 2010. godini 47 odsto Evropljana strahovalo je da će ih hrana koju konzumiraju učiniti bolesnim, čak više od onih koji su se bojali saobraćajnih nesreća (34 posto). Štaviše, prema anketi, 24 odsto Evropljana proverava broj kalorija i hranjivih materija u hrani koju jedu.
Osim o superzdravoj hrani, ortoreksičari su zavisni i od vežbanja. Ona ppodrazumeva preterivanje u količini i intenzitetu treninga, što znači da čovek koji je sportista ili rekreativac ima previše treninga u danu, nedelji, mesecu ili godini, ili da su treninzi previše intenzivni odnosno prelaze granice njegovih sposobnosti.
Zavisnost od vežbanja najčešće se javlja kod sportista, koji misle da će sa više treninga postići bolje rezultate, a ne ostavljaju organizmu dovoljno vremena da se adaptira na opterećenje i ne ostave dovoljno odmora da se regenerišu za sledeći trening. Ista stvar je i sa rekreativcima koji na isti način treniraju, a imaju druge ciljeve - recimo, mršavljenje pa često uz veliku količinu treninga koriste i prejake dijete, što zajedno dovodi do još težih posledica. Osim pada fizičkih sposobnosti, moguće su ozbiljnije povrede i psihološki problemi poput nervoze, teskobe, nezadovoljstva.
