Lazarovi putopisi - Etiopija (5): Ritual pijenja kafe
Jedan od mojih omiljenih običaja o kojima pišem u knjizi JA ili ja, ko sam ja? je svakako etiopijski ritual pijenja kafe. Kažem ritual jer kad se u Etiopiji pije kafa to je stvarno ritual. Treba znati da je pijenje kafe u Etiopiji vid druženja i socijalizacije, a ne trenutni stimulans u kratkoj pauzi od posla.Ne može se brzinski popiti kafa i nikada je niko neće piti sam. Obično se skupi po desetak ljudi da zajedno piju kafu.
Aksum, u kom sam proveo najviše vremena u Etiopiji, se nalazi nedaleko od Eritreje koja se svega par godina pre mog dolaska odvojila od Etiopije. I pored toga što su trupe Ujedinjenih Nacija obezbeđivale celu eriju, Aksum u to vreme nije bila baš najpopularnija turistička destinacija. Zbog toga je svaki stranac bio veoma zanimljiv lokalnom stanovništvu. Ja sam se brzo sprijateljio sa velikim brojem druželjubivih i prijateljski nastrojenih stanovnika Aksuma. Pozivali su me svojim kućama, ne samo na kafu, nego i na ručak ili večeru. Skoro svaki dan sam pio kafu u nekoj od kuća u koju bi me pozivali.
Ritual pijenja kafe traje bar dva-tri sata. U Etiopiji se može kupiti samo nepržena kafa, a prži je sama domaćica, da bi zatim pošla od jedne do druge osobe, prinoseći lonče sa sveže isprženom kafom svakome ispod nosa kako bi pomirisali predivni miris sveže ispržene kafe. Svi dobro znamo kako lepo miriši sveže ispržena kafa. Tako u Etiopiji započinje ritual pijenja kafe.
Lazarovi putopisi:
Pre samog početka rituala se po podu razbaca sveže nabrana trava ili lišće. Prvi razlog je taj što su svi podovi zemljani, pa zelenilo osveži prostoriju, a drugi je što se zelena boja smatra bojom dobre budućnosti u Etiopiji. Pre kafe se takođe isprže kokice koje se služe uz kafu, a u nedostatku kokica to može biti i sitno iseckan hleb.
Potom se melje kafa u avanu, pod obavezno se pali tamjan i onda počinje da se kuva prva, od tri ture kafe. Etiopijska džezva je okruglog oblika sa dugačkim grlićem. Pri svakom narednom kuvanju, doliva se samo voda, te je svaka naredna kafa slabija od prethodne. Prve dve se popiju cele, a od poslednje koja je najslabija, mora se uzeti bar jedan gutljaj. Treća kafa se zove baraka, što znači blagoslov i zato je neophodno uzeti bar jedan gutljaj.
Kada sam prvi put bio pozvan na kafu, nakon što je poslužena prva tura kafe, srknuo sam kafu i spustio šoljicu. Etiopijska kafa je slična našoj crnoj kafi i svidela mi se. Ubrzo sam, međutim, primetio da me svi u prostoriji gledaju i pomislio sam da nešto nije uredu. Zatim me je neko pitao:
- Ne sviđa ti se etiopijska kafa?
- Ne, nasuprot, baš mi se sviđa - odgovorio sam.
- Pa zašto je onda nisi popio - usledilo je pitanje.
Naime, u Etiopiji se kafe pije naiskap, pa su svi prisutni pomislili da mi se kafa nije svidela i da sam zato samo srknuo i ostavio je. Kada sam im objasnio da se kod nas kafa pije polako, bili su iznenadjeni takvim čudnim običajem.
