Lazarovi putopisi - Etiopija (3): Prestonica carice Šebe
Drugo važno mesto koje sam posetio u Etiopiji, a koje opisujem u knjizi "JA ili ja, ko sam ja"? je bio Aksum na severu Etiopije, gde sam i proveo najveći deo vremena.
Aksum je bila prestonica etiopijske carice Šebe, pre otprilike tri hiljade godina, koja je sa carom Solomonom imala sina, cara Minelika Prvog. To je bio početak najduže ikada znane carske dinastije koja se završava sa ubistvom cara Hajla Selasija 1974. godine. Car Solomon je bio najmoćniji car koji je ikada vladao nekim carstvom. Njegova moć je poticala od Kovčega zaveta, koji je materijalni dokaz da Bog postoji. Nakon cara Solomona, Kovčegu zaveta se izgubio trag u narednih hiljadu godina, da bi se potom pojavio u Aksumu.
U Aksumu, između stare crkve Device Marije od Zajona i novog monumentalnog zdanja iste crkve, koju je sazidao car Hajle Selasije nalazi se crkvica u kojoj se nalazi Kovčeg zaveta. U tu malu crkvu ulazi samo jedan sveštenik, koji pred kraj svog života imenuje svog naslednika i tako je oduvek. Ta crkvica je izgrađena u 17. veku, a podignuta je na temeljima najstarije crkve u Africi, izgrađene između 4. i 6. veka. Strašno me je zanimalo šta je to što predstavlja materijalan dokaz da Bog postoji. Šta je to Kovčeg zaveta?
Vrlo brzo sam došao i do informacije da se u okolini Aksuma nalazi nekoliko manastira koji su izgradili hrišćanski sveci proterani iz Rimskog carstva. Etiopija je druga zemlja, posle Jermenije, u kojoj je prihvaćeno hrišćanstvo kao zvanična religija u 4. veku. Spomenuti sveci su proterani iz Rimskog carstva u 5. veku, a Etiopija im je pružila utočiste. Oni su za uzvrat prosvećivali narod. Ukupno ih je bilo sedam, a petoro njih je sagradilo manastire oko Aksuma. Mene je privukao manastir Aba Likanos, koji je dobio ime po svecu koji se zvao Aba Likanos. Aba je titula i znači veliki a Likanos je njegovo ime. U tom manastiru, u kući pored crkve žive sveštenik i njegova žena.
Manastir se nalazi na vrhu jednog brda, na neka dva sata šetnje od Aksuma. Kada sam otišao prvi put tamo, crkva je bila zaključana. Seo sam da odmorim i gledao u daljinu kada mi je u jednom trenutku prišla neka žena. Bila je to sveštenikova žena. Ne bih je opisivao kako izgleda pošto je možete videti na slici. Prišla mi je s nekim smeškom i počela da priča na meni nerazumljivom jeziku. Prvo sam pomislio da je luda, ali mi je bila nekako simpatična i taj njen osmeh je bio donekle zarazan, tako da sam i ja počeo da se smeškam.
Vrlo brzo, posle nekih dvadesetak minuta, bio sam na neki način opčinjen njome. Šarmirala me je, totalno me šarmirala i toliko privukla da sam bio opčinjen njome. Nisam mogao da shvatim kako je došlo do toga. Ona nema ni jedan elemenat ženstvenosti koji bi mene normalno privukao nekoj ženi, ali ovde se ne radi o muško-ženskoj privlačnosti, o seksualnosti. U pitanju je mnogo dublja privlačnost koju sam osetio. Iz dubine moga bića pojavila su se neka osećanja, neverovatno prijatna i rečima teško opisiva. Nije mi bilo baš najjasnije šta se dešava...
