Lazarovi putopisi - Etiopija (1): Svetac koji se vinuo na nebo
Putujući po svetu, istraživajući različite medicinske sisteme, odnosno kako se sve ljudi leče o čemu pišem u knjizi "JA ili ja, ko sam ja?" nailazio sam na različite kulture, tradicije i običaje. Neki od njih su za nas koji se smatramo zapadnom civilizacijom krajnje neobični. Jedna od zemalja koju sam posetio, a u kojoj sam naišao na veoma neobične običaje je i meni veoma draga Etiopija.
Etiopija je jedna izuzetna zemlja. Hajde da krenem od toga da je to kultura koja postoji preko 3.000 godina. Pri tome Etiopija je jedina zemlja u Africi koja nikada nije bila ničija kolonija. Preko tri hiljade godina cvilizacije bez bilo kakvih stranih uticaja, sve je unikatno. Kad odete u Indiju vidite uticaj Britanaca. Kad odete u Zapadnu Afriku, vidite uticaj Francuza. Kad odete u Južnu Ameriku vidite uticaj Španaca. Kada odete u Etiopiju, na seoski market, možete naći sve što je potrebno za etiopijsko donaćinstvo, ali verujte, vi ne znate šta je šta tamo, jer oni imaju sve svoje originalno, drugačije od onoga što mi koristimo.
Pošto sam odleteo za Adis Abebu odlučio sam da prvo odem u manastir Debre Libanos, koji se nalazi u blizini pećine u kojoj je u 13. veku živeo najveći etiopijski svetac Tekla Hajmanot koji je lečio ljude. Inače, ima zanimljiva priča vezana za Tekla Hajmanota. On je živeo 103 godine, a poslednjih sedam godina zivota proveo je u konstantnoj molitvi. Na kraju mu je otpala noga, izrasla su mu krila i vinuo se put neba. To je legenda o njemu.
Kada sam stigao u manastir zamolio sam sveštenike da spavam u pećini u kojoj je živeo Tekla Hajmanot. Nisu mi dali, sta više, bili su totalno iznenađeni mojom molbom. Rekli su mi da idem u obližnje selo i da se vratim sutra, pa će oni razmotriti moju molbu da mi pokažu pećinu. Poslušao sam sveštenike. Iz manastira sam otišao u selo, našao smeštaj i vratio se sutra ujutru. Tada su mi rekli da cene to sto sam iz jedne daleke zemlje došao kod njih i što se interesujem se za njihove manastire i tradiciju i da su zbog toga odlučili da mi pokažu pećinu.
Etiopljani, koji su većinski pravoslavci, su veoma religiozni i imaju veliko i duboko poštovanje prema svim religijama. Sve hrišćane nazivaju svojom braćom a prema drugim religijama, islamu, hinduizmu, budizmu... imaju izuzetno poštovanje.
Hteo bih da spomenem jedan zanimljivi detalj koji ukazuje na religioznost Etiopljana. Inđera je nacionalno jelo u Etiopiji koje se pravi od žitarice koje nema u Evropi. Izgleda kao velika palačinka na koju se stvaljaju raznorazni sosevi. Služi se na jednoj tacni na sredini stola. Prvo jedu muškarci, a posle njih žene. Svi jedu zajedno iz te jedne tacne i jede se rukama tako što se otkine parče inđere i umače u sos. Sredom i petkom su isključivo posni sosevi, posto cela Etiopija posti sredom i petkom kako je to i propisano u Bibliji.
