Lazarovi putopisi - Etiopija (2): Tito i isterivanje đavola
Pošto sam prespavao u obližnjem selu sledece jutro sam se vratio u manastir Debre Libanos i javio se sveštenicima. Oni su mi dodelili vodiča koji je trebao da me odvede do pećine u kojoj je nekada živeo najveći etiopijski svetac Tekla Hajmanot. Na putu do pećine vodič mi je rekao da zna za Jugoslaviju i za presednika Tita, pošto su etiopijski car Hajle Selasije i Tito bili prijatelji i lovili su zajedno. Kada smo stigli, vodič je popričao s jednim sveštenikom koji me je potom uveo u pećinu. U pećini su bili drugi sveštenik, četiri žene i jedan dečak. Sveštenik mi je pokazano da stanem s desne strane. Oni su svi bili s leve strane. Primetio sam da postoje lavori u koje kaplje voda, i pomislio sam da se skuplja zbog suše, da im je svaka kap vode dragocena. Međutim, kasnije sam video o čemu se radi.
Kada sam ušao, sveštenik koji je bio unutra čitao je molitvu, dok su ostali stajali mirno. U nekom trenutku sveštenik se obratio dečaku koji je uzeo nešto kao kriglu i iz jednog od tih lavora je zahvatio vodu i doneo mu je. Bila je to sveta voda. Sveštenik je uzeo tu kriglu i polio je vodom jednu od tih žena. Ona je skočila na to kao oparena, a preostale tri zene koje su bile oko nje su pokusale da je smire. Bio sam totalno iznenađen, prvo sam pomislio da mora da je voda hladna kada je tako skočila, ali sam brzo shvatio da je nemoguće da neko tako odreaguje uz ciku i vrisku na hladnu vodu. Nakon toga je sveštenik uzeo krst koji joj je stavio na glavu i potom je usledilo ponovno polivanje svetom vodom, pri čemu se žena otimala i vrištala. Druge tri žene su je držale, ali ona je imala neku natprirodnu, nadljudsku snagu, upravo kao u filmovima. To je sve potrajalo možda pola sata, a onda su izašli iz pećine. Ja sam ostao skamenjen u pećini s nevericom razmišljajući o tome što sam upravo video sve dok ubrzo nije došao sveštenik koji mi je rekao da moram da izađem.
Kada sam izašao vodič mi je rekao da je to bio ritual isterivanja đavola, egzorcizam, koji se uobičajeno obavlja u toj pećini. Zatim me je pozvao da idemo u baraku gde će se zvršiti taj ritual. Takođe je rekao da je ta žena otišla da se okupa ispod vodopada koji se nalazio u blizini, ali mi je rekao da to ne mogu da gledam pošto skida odeću.
Otišli smo zatim u baraku nedaleko od pećine gde se nalazio sveštenik koji iz te barake nije izašao četrdeset i pet godina. On ima svog učenika, jednog dečaka koji mu donosi hranu i vodu i sve što mu treba. Sve te godine on zivi u toj baraci, čita Bibliju, moli se i završava rituale egzorcizma.
Naknadno je došla žena nad kojom je vršen egzorcizam. Transformacija je bila prosto neverovatna. Žena koju sam video u pećini, kako je izgledala, i sve one scene vrištanja i otimanja i žena koja je sada dolazila s jednim potpunim mirom, sa totalno drugacijim licem su izgledale potpuno drugačije. Pomislio da je to neka druga žena, ali sam je prepoznao po odeći koja je bila ista.
Tu je usledila još jedna molitva koja je dugo trajala. Zatim je žena dobila neko zrnevlje da pojede i s time je bio završen proces egzorcizma, isterivanja đavola. Sudeći po promeni, koju sam video, ritual je očigledno bio uspešan. Sveštenik je i mene ponudio tim zrnevljem i pitao da li bih ja želeo da mi očita molitvu. Odgovorio sam da želim i osećao sam da sam dobio blagoslov od najvećeg etiopijskog sveca, Tekla Hajmanota, za moja istraživanja u Etiopiji.
Kasnije mi je vodič objasnio da ne može svako da prisustvuje ritualima egzorcizma i da inače ne puštaju ljude tek tako da uđu u pećinu. To sam naknadno čuo i u selu u kom sam boravio, tako da verujem da sam već sa tim dobio blagoslov Tekla Hajmanota, a to što me je sveštenik pitao da mi očita molitvu i što sam dobio zrnevlje je bila samo potvrda toga.