Predstava o ljudskom otuđenju

Mladi i talentovani reditelj iz Toronta Vojin Vasović i njegova pozorišna trupa "Ars Mechanica" učestvuje sa predstavom "Show and Tell Alexander Bell" na prestižnom Summernjorks festivalu u Torontu koji danas počinje. Inače, Summernjorks je najveći pozorišni festival u Kanadi na kojem se dodeljuju nagrade, a tokom godina stekao je zavidnu reputaciju i važi za događaj na kome se uglavnom prikazuju dela kanadskih autora mlađe generacije.

Detalj iz predstave "Show and Tell Alexander Bell" - kakva je uloga telefona u životu

 

Zašto baš Aleksandar Bel i ova priča? Ima li to veze sa vašom sklonošću da koristite razne tehnologije i medije na sceni?
- Počelo je davno, kad sam u "Politikinom zabavniku" pročitao da Aleksandar Bel, izumitelj telefona, nije mogao normalno da priča sa svojom ženom i majkom jer su obe bile gluvoneme. Zaintrigirala me ta činjenica i pomislio sam da ta priča ima veliki potencijal u istraživanju intimnosti zvučne komunikacije. Tako je nastala priča o ljubavi i otuđenosti čoveka koji je pokušao da "popravi" svoju porodicu, a greškom izumeo telefon. Budući da živimo u doba u kojem od tehnologije zavisimo mnogo

Reditelj Vojin Vasović

više nego što bismo želeli, žanrovski je ovo intermedijalno pozorište gde je tehnologija paralelni učesnik sa živim glumcima. Koristimo dosta projekcija, scenskih iluzija, a imamo i operatera koji uživo komunicira sa publikom šaljući im poruke, fotografije i sl. Predstava je stoga globalni komentar na razvoj tehnologije koja nam zadire u intimnost, a ujedno i prisna priča o porodici Bel - kaže naš sagovornik.

Na kakav je prijem predstava naišla u Italiji, gde je već igrana?
- Predstava je sa velikim uspehom igrana na festivalu "CrisisArt" u Arecu i to nas je motivisalo da se prijavimo na ovaj festival. Predstavu usavršavamo i unapređujemo u svakom pogledu. U pitanju je pomalo apstraktna predstava koja bolje prolazi kod festivalske publike tako da smo od internacionalnog gledališta pokupili odlične kritike. Nadamo se da ćemo takvog uspeha imati i u Torontu, gde se takav žanr ne viđa po velikim pozorištima kao što je to slučaj u Evropi.

Za Kanadu važi da je pozorišna provincija, ako se uporedi sa Amerikom i nekim evropskim zemljama. Kakvo je vaše mišljenje o pozorišnom životu u Kanadi?
- Mislim da je pozorišni život raznovrstan u Torontu. Ima svega u ponudi, ali velike kuće potenciraju komercijalno pozorište: mjuzikle i klasike, iako se i oni trude da na malim scenama gaje originalni kanadski duh. E, sad i u tome ima začkoljica, već 40 godina u svetu pa i ovde postoji postdramsko pozorište koje se ne razvija nužno iz teksta, te eksperimentalne kompanije poput "Ars Mehanike" moraju da

Plakat predstave

samopruduciraju. Nedavno se u Torontu završio pozorišni festival FRINGE na kojem je prikazano oko 70 predstava i tu se moglo videti šta je presek nezavisne produkcije: mnogo monodrama (jer su jeftine, jednostavne i najbrže produkcije), nekoliko američkih i evropskih klasika i svega nekoliko psiholoških drama. Ipak, nisam pesimista, "Ars Mechanica" će, nadam se, za koju godinu biti odlična referenca kad se pomene intermedijalno ili moderno kanadsko pozorište.

Koji su vaši budući projekti?
- Predstava "Poseta stare dame" koja je vrlo uspešno izvođena u Torontu će gostovati u Otavi, u okviru Festivala srpskih pozorišta, a u toku je i priprema nove predstave u mojoj koprodukciji sa Dobrovoljnim glumačkim društvom "Polet". U pitanju je komedija Mladena Popovića "San poslednje Viljemove noći" ili "Vilijeva menažerija" koja okuplja sve najpoznatije Šekspirove likove u jedan dramski zaplet. Nadam se da će to biti pravi zimski hit. I dalje sam u preprodukciji dugometražnog filma "Ubij se za mene" o gradiću u koji dolazi zakon o zabrani umiranja i još jednog kratkog animiranog filma pod nazivom "Bio jedanput jedan kralj". "Ars Mechanica" za jesen planira početak rada na novoj predstavi po liku i delu Stjuarta Džejmsa, jednog od najpoznatijih kanadskih mađioničara prošlog veka. Biće to predstava o "iluziji na sceni i sceni kao iluziji".