Ludnica kao oaza slobode
Ludnica Guberevac u kojoj je 1916. umro književnik Petar Kočić, bila jedini deo Srbije koji Austrijanci nisu stavili pod kontrolu, iako su pokušavali, rekao je za "Vesti" poznati reditelj Goran Marković.
Reditelj Goran Marković, čije je ostvarenje publika ocenila odličnom ocenom, bio je oduševljen prostorima u kojima su se filmovi prikazivali.
- Volim što se film daje u pravom bioskopu koji ima onaj pravi miris kina. Ne volim multiplekse i ovo je prava atmosfera za moj film - kazao je Marković na početku razgovora za "Vesti".
Prilično ste čest gost u Torontu, što mi koji živimo ovde tumačimo činjenicom da volite da nam dolazite.
- Drugi put sam na festivalu srpskog filma, ali bio sam u Torontu i sa pozorištem više puta, tako da, zapravo, i ne znam tačan broj dolazaka. Ovde, pre svega, postoji veliki broj naših ljudi koji insistiraju na tome da održe civilizacijski kontakt sa državom-maticom, koji su veoma obrazovani i koji znaju da razlikuju kvalitetno od nekvalitetnog. Kada dođete ovde s filmom ili pozorištem, znate da imate vrlo dobru i kvalitetnu publiku koja ne dolazi samo da ugasi svoju nostalgiju, nego i da vidi, da proceni. Zbog toga sam uvek vrlo rado dolazio u Toronto i u ovom gradu se osećam jako prijatno.
Otkud interes za Kočića koji je nacionalni junak?
- Prošle godine bilo je 100 godina od smrti Petra Kočića. Umro je u ludnici u Beogradu, na Guberevcu, i već to je samo po sebi tragična, ali i interesantna okolnost. Nikad nisam naročito mario za biografske filmove zato što u njima imate podatke koji su jači od dramske logike i morate da se držite toga k'o pijani plota. Međutim, ovoga puta pisac Vule Žurić i ja smo našli vrlo zanimljivu okolnost, a to je da je ludnica Guberevac u tom trenutku, 1916. godine, bila poslednji bastion slobode u Srbiji! Dakle, Srbija je kompletno bila okupirana, vlada i vojska su bili na Krfu, a jedna ludnica, duševna bolnica u Beogradu je bila nezavisna! Austrijanci su pokušavali da je na neki način stave pod kontrolu, ali nikad nisu uspeli. Tu su bili izvanredni lekari koji su bili pioniri psihijatrije u Srbiji, kao i veoma hrabri ljudi koji su bili i bolesni. Petar Kočić se strašno nosio sa bolešću i to smo pokušali da opišemo. To je bilo veoma dramatično, jer je on bio svestan svega i svestan da je bolestan. Njegova smrt je bila na neki način katarzična. Neću da kažem da je preokrenula čitavu situaciju, ali posle te smrti sve su se stvari promenile uključujući i situaciju u Srbiji. Mi smo, tako, uspeli da šire zahvatimo celu situaciju, da se ne bavimo samo biografskim podacima, nego da uvedemo nove likove, nove motive i da napravimo nešto što je, po meni, više od biografije. Želeo sam da u filmu bude ne samo morbidnih trenutaka, nego i humornih detalja i to je publika prepoznala. Odnos Hermana i Kočića je dosta istorijski verodostojan. Imamo tu notu odnosa Salijeri-Mocart, dakle, u pitanju je ljubomora, a ne samo okupacija. Uz to, ovaj čovek okupator ponaša se kao vlasnik i gospodar svega, a jedan duševni bolesnik uspeva da ga ruši samim svojim talentom i duhom. Takođe smo, zarad filma i priče dodali i sentimentalni muško-ženski odnos. Da nije bilo toga, bilo bi suvoparno, ovako je bilo veoma uzbudljivo. Mnogo sam sarađivao sa Žurićem koji nije imao iskustva sa pisanjem za film. Mnogo smo razgovarali i on je usvojio te neke moje ideje. Inače, Guberevac postoji i danas. Tu zgradu izgradio je knez Mihailo, ali je ona napuštena i uništena. I sada ima bolesničkih kartona u samoj zgradi razasutih na sve strane. Hteo sam da tamo snimamo, ali se nije moglo. To je, nažalost, slika i prilika stanja u Srbiji, tako da je film rađen u zgradi Narodnog muzeja u Pančevu.
Suze kao kompliment
Rekli ste da je ovde u Torontu, na neki način, prvi put promovisam Vaš film kao bioskopski, jer je pravljen za televiziju, a u njemu igraju zaista odlični glumci?
- Insistiram da je ovo bioskopski film u kojem igraju veoma dobri glumci, tačno je to. Igor Đorđević je igrao Kočića. To je vrlo teška uloga, odigrati duševnu bolest, a da ne bude karikaturalno i na prvu loptu. On je to uradio fenomenalno. On je, zapravo, sam kreirao svoju ulogu i stvorio lik. Puno je istraživao i čitao, puno je radio na jeziku i ja tu nisam imao velikog posla. Za mene je najveći kompliment bio kad sam otišao poslom na Novo groblje u Beogradu. Trebalo je da uplatim neke pare, a blagajnica me pitala: "Vi ste radili film o Petru Kočiću"? Odgovorim potvrdno, a ona kaže: "Ja sam plakala tri dana posle tog filma." Za mene je to jedan od najvećih komplimenata koje sam dobio - zaključio je na kraju razgovora za "Vesti" Goran Marković.
Bogat program
- "Ime: Dobrica, prezime:nepoznato" - reditelj Srđa Penezić
- "Slepi putnik na brodu ludaka" - reditelj Goran Marković
- "Igla ispod praga " - reditelj Ivan Marinović
- "Vojna akademija 3" - reditelj Dejan Zečević
- "Jesen samuraja" - reditelj Danilo Bećković
- "Rekvijem za gospođu J" - reditelj Bojan Vuletić
- "Absence is present" - reditelj Vladimir Paskaljević, glumi Dragana Varagić koja je godinama živela u Torontu pre nego što se vratila u Beograd
- "Fluffy " - rediteljka Lea Filipovski
- "Stevan M. Živković" - studentski film Vladimira Tagića
