Ekonomske migracije (3): Nećemo da budemo gladni i žedni
Vojin Vasović iz Kragujevca, višestruko nagrađivani umetnik sa zvanjem mastera režije, već nekoliko godina živi i radi u Torontu. U Kanadi je sa povremenim prekidima još od 2007. godine, a trenutno završava još jedan master za eksperimentalno pozorište. On je samo jedan od desetine hiljada mladih iz Srbije koji je odlučio da bolji život i uslove rada potraži van svoje domovine.
- U Srbiji gotovo da nije moguće bilo šta raditi, ukoliko nešto ne završite preko veze, korupcije... Nije važno koliko ste stručni, ni šta ste završili. Nisam odustao od svoje zemlje, dolazim bar dva puta godišnje i radim na projektima sa svojim prijateljima. Ali, odustao sam od generalnog koncepta po kojem Srbija funkcioniše. Sve više mojih prijatelja koji su ostali u zemlji je očajno, jer ne mogu da nađu posao. Sve su to visokoobrazovani mladi i kreativni ljudi. I oni se spremaju da napuste zemlju - kaže za "Vesti" Vojin Vasović, koji u Torontu ima svoju pozorišnu trupu i filmsku kompaniju Blik studio.
Vojinov je autor oko 20 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova, pozorišnih i TV projekata. Osvojio je preko 25 domaćih i inostranih nagrada. Prepoznatljiv je po filmovima "Dašak", "Svakih pet minuta"...
- U Kanadi stvari ne funkcionišu kao da je svakog trenutka pitanje života i smrti. To je možda zbog toga što ovde možete dovoljno zaraditi da ne budete gladni i žedni. Hoću da kažem, nema nedostatka novca, pa samim tim ni žurbe. Svaki projekat se radi temeljno, sistematično i polako.
Porodično bekstvoDa nije samo mladima iz Srbije dogorelo do nokata pokazuje primer i jednog bračnog para iz Beograda. Oboje imaju po 45 godina. Fakultetski su obrazovani i imaju sina od šest godina. Već godinu dana uče jezik i pripremaju teren da odu u Švedsku. |
Samim tim ritam i kvalitet života je daleko komforniji. U Srbiji je teže nego ovde biti umetnik. Kada tražite novac za projekat reći će vam: Narod nema hleba da jede, a vi hoćete kulturu. Da se razumemo, i ovde ima problema, ali nećete biti egzistencijalno ugroženi, i za svoj rad bićete plaćeni - objašnjava Vojin.
Kanadu je izabrao jer mu odgovara sistem, a povoljna okolnost jeste što njegova majka već živi u toj zemlji i nisu hteli dalje da rasparčavaju svoju porodicu. Za master studije dobio je kanadsku stipendiju i sada uporedo završava svoj rad i vodi trupu.
- Za mene, Srbija su moji prijatelji. Kada i oni odu u inostranstvo, posećivaću ih u Moskvi, Norveškoj... gde god oni bili, to će za mene biti Srbija - dodaje Vojin.
Magdalena Nenković je diplomirani inženjer pejzažne arhitekture. Još je u Srbiji, ali intenzivno planira svoj odlazak iz zemlje, iako je od njenog diplomiranja na državnom fakultetu u Novom Sadu prošlo svega nekoliko meseci.
Ekonomske migracije |
- Nekoliko zemalja je u opticaju, za sada razmatram koje su mi mogućnosti na raspolaganju. U Srbiji nije moguće čak ni dobiti priliku da odradite stažiranje kako biste imali šansu da steknete inženjersku licencu, ukoliko se ne potegnu debele veze. Nisam dete bogatih, ni poznatih, a roditelji mi nisu viđeni političari, tako da su moje šanse da dobijem iole pristojan posao ravne nuli - kaže Magdalena.
Zasad Magdalena radi idejna rešenja i projekte za privatna dvorišta. Na društvenim mrežama, zajedno sa svojom koleginicom promoviše svoje zanimanje i struku.
- Povezujem se sa pejzažnim arhitektama u inostranstvu. Oni su raspoloženi za konsultacije, pomoć... Reći ću vam da sam naišla na zvanični dokument kanadske vlade u kome je napravljena detaljna analiza koliko će inženjera ove struke biti potrebno toj zemlji u narednih pet godina i to precizno po oblastima. Iskoristiću podatak da su za imigrante planirali 12 odsto radne snage u toj branši - kaže Magdalena.
