Ekonomske migracije (1): Godišnje pobegne jedan srpski grad
Srbija svake godine ostane bez jednog omanjeg grada, jer se iz njega iseli 32.000 ljudi. Tako svake godine nestane jedno Prokuplje. Građani Srbije odlaze trbuhom za kruhom širom Evrope. Najviše njih, približno 9.000 ide u Nemačku, gde je gotovo 600.000 naših iseljenika. Austrija je druga destinacija za naše emigrante, gde godišnje odlazi više od 4.000 osoba, a u Sloveniju se svake godine odseli oko 3.000 osoba.
Da domaća migraciona slika bude još poraznija, većinu onih koji bi da idu van granica domovine čini radno sposobna populacija između 20 i 40 godina života, dok u proseku svaki treći mladi stanovnik razmišlja da se iseli.
x Želja za migracijom kod mlađe populacije je veća i, prema poslednjem istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju za potrebe Ministarstva omladine i sporta, ona raste sa ekonomskom krizom. Nezaposlenost i nemaština, pokazuju ankete, muči skoro polovinu mladosti nacije, njih čak 45 odsto. U 2009. godini 19 odsto njih nameravalo je da krene put inostranstva, dok se u 2012. ta brojka popela na 21 odsto, koliko se kreće i sada. Taj procenat, kako ukazuje za "Vesti" projektni koordinator CeSID-a Bojan Klačar, treba ozbiljno uzeti.
Srpska emigracija u brojkamax SAD 1.000.000 |
- To zaista nije malo, mada ni fatalno ako znamo da kriza po pravilu izrodi migracije iz ekonomskih razloga - objasnio je on. - Najviše zabrinjavaju mladi od 20 do 24 godine, među kojima o inostranstvu razmišlja skoro svaki drugi. - Istraživanje pokazuje da bi gotovo 30 odsto ili svaki treći od 15. do 19. godine života i od navršenih 25 do 29 godina voleo da napusti Srbiju - objasnio je Klačar ističući da je među studentskom populacijom ta želja najizraženija. Profil potencijalnog migranta jeste: mlad, sa višim stepenom obrazovanja, više urban nego ruralan, nezaposlen i živi sa roditeljima. O trajnom iseljenju najviše razmišlja populacija od 20 do 29 godina.
x Odliv mladih i negativni priraštaj Srbiju su svrstali u zemlju staraca, a zvanična prosečna starost populacije od 42,2 godine je, prema nezvaničnim podacima, u ovoj godini porasla na blizu 44. Još šokantnije je merenje Instituta za javno zdravlje Batut da je u 2012. godini svaka četvrta osoba u Srbiji imala 65 godina. Ova statistika je Srbiju svrstala među najstarije evropske zemlje s prosekom većim od 38 godina, koliko je evropski prosek. Srbija po starosti grabi i prema svetskom vrhu, pa je duplo starija od Turske čiji je prosek 22 godine.
x Po nekim procenama u protekle dve decenije iz Srbije je otišlo 300.000 ljudi. Vladimir Petronijević, iz nevladine Grupe 484 koja se bavi migracijama, kaže da ti podaci nisu pouzdani.
- Do podataka se dolazi tako što oni koji odlaze treba da se odjave u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali to ne čine svi. Zato je broj naših iseljenika i po nekoliko puta veći od podataka koje poseduje država - objasnio je Petronijević, dodajući da ima i privremenih iseljenika zbog školovanja ili rada koji i prema novim svetskim standardima, posle godinu dana boravka u nekoj državi, ulaze u masu njenog stanovništva.
x Sva pomeranja, prema njegovim rečima, pokazuju da je migracija postala konstanta i da je sve teže proceniti koliko je zaista stanovništva otišlo.
- Vidno je da oni koji žele da napuste Srbiju prate situaciju u određenim zemljama i profil kadrova koje ona traži, pa su sada u skladu sa zahtevima inostranog tržišta, osim tehničkih struka i IT tehnologija aktuelna i zanimanja poput medicinskih sestara i negovateljica. Takođe, sve više je i građana koji su ostali bez posla i pokušavaju da u okviru legalnih 90 plus 90 dana boravka zarade na crno u nekoj od zemalja EU da bi ostalih šest meseci u Srbiji mogli da prežive. To su uglavnom fizički poslovi, pravljenje nameštaja u zemljama severne Evrope, građevinski radovi u Francuskoj, sezonski branje voća u Italiji i Grčkoj, a sve popularnije je čuvanje starijih osoba u Italiji i Austriji.
x Najobrazovaniji uglavnom pakuju kofere i diplome u SAD i Kanadu, a najmanje obrazovani odlaze u Austriju. Oni koji su Srbiju napustili na raznim portalima podstiču sunarodnike da se otisnu trbuhom za kruhom.
- Dugo mi je trebalo da odem, ali kad sam smogao snage i otišao, shvatio sam da jedan život imam i glupo ga je potrošiti u Srbiji - napisao je nedavno jedan od "srpskih Austrijanaca", dok je drugi uz napomenu da je pre 28 godina sa dva kofera napustio tada Jugoslaviju, naveo da mu je to bio "najbolji potez u životu".
