Novac odobrava nezavisna komisija
Konkursi u Filmskom centru Srbije, na osnovu kojih se dobija novac za snimanje filmova, podelili su umetnike. Boban Jevtić, direktor FCS, kaže da nezadovoljnih uvek ima, iako se oni trude da naprave ravnotežu u tom izboru i da ne bude klanova.
- Uslovi za dobijanje novca su jasni. Ima dosta nezadovoljnih jer smo mi mala zemlja, ono što se u svetu zove sa niskim produkcionim kapacitetom. Imamo 80-90 prijava po jednom konkursu, a samo pet-šest filmova mogu da dobiju sredstva, pa je i razumljivo da mnogi ostanu bez para. U principu mi godišnje produciramo od 10 do 12 filmova - kaže Jeftić i slikovito objašnjava kako sve to funkcioniše.
- Sistem kako se bira ko će dobiti novac, naravno, nije savršen, ali se nadam da će to malo srediti zakon koji pripremamo. Mesec dana je rok za prijave na konkurs, a posle čega komisija od pet članova ima dva meseca da izabere projekte. Postoje jasni kriterijumi, a presudnu ulogu ima scenario kada su u pitanju igrani filmovi. Pored same priče, mora da se dočara atmosfera, a reditelj treba da objasni kakav je film, kome je namenjen i zašto je važan. Kada su u pitanju dokumentarni filmovi, onda su autori obavezni da prilože trejler ili video, pa komisija ima jasnu sliku o čemu se radi. Oni koji su odbijeni dobijaju objašnjenje od komisije - objašnjava Jevtić i ističe:
- FCS daje najviše 50 odsto potrebnih sredstava za film, mada je to najčešće 30 procenata. Više od toga jednostavno ne možemo. Naša procedura je veoma slična onoj koja se primenjuje u Evropi. Komisija se sastaje više puta i sastavljena je od poznatih filmadžija - Gordan Mihić, Miroslav Lekić, Bojan Vuletić, Marko Jocić i Kristina Đukić, predstavnik televizije. Ministarstvo kulture je nama poverilo te poslove, a komisija odlučuje ko će dobiti novac. Te odluke mi predstavimo UO FCS. Odluka bi trebalo da bude kontrolna, u principu da komisija nije poludela da da sve jednom filmu ili da podrži film koji je protiv Srbije ili tako nešto. Komisija je nezavisna u svom odlučivanju i mi smo zapravo neka vrsta administratora - kaže Jevtić i ističe da država po evropskim standardima ne sme da da više od 50 odsto novca za film.
Stranci u Srbiji
Jevtić ističe da je i te kako značajno za našu zemlju što sve više stranaca snima u Srbiji.
- U Srbiji rade filmski profesionalci, verovatno najbolje u regionu, koji se angažuju prilikom snimanja stranih filmova. Mi smo jeftina zemlja, mobilni smo, pa je ekipi lako da se prebacuje s jednog mesta na drugo, a i dozvole se lakše dobijaju. Kad dođu stranci koji snimaju film koji košta deset, dvadeset miliona evra, njima nije važno da izdvoje još 100.000 dolara za još jedan snimajući dan, ukoliko recimo pada kiša. Ali im je važno da brzo dobiju dozvolu. Sve zemlje u okruženju se otimaju za strane filmadžije. Računica je jednostavna - za jedan evro koji država odvoji za poreske olakšice strancima zaradi se šest. Oni angažuju naše ekipe, grade scenografiju, koriste građevinska industriju, ketering, prevoz, hotele... Snimanje ponekad traje i po šest nedelja, pa izračunajte koliko je to para.
Poreske olakšice
Srbija ima 20 odsto povraćaja poreskih olakšica. A drugi?
- Recimo Holandija ima 35, Mađarska oko 30, Slovenija i Francuska 25. Dakle, to je ogromna borba i mi nekako možemo da nađemo to naše mesto. Hrvatska je za šest godina zaradila 300 miliona evra. Mi recimo imamo bolje tehničare od Hrvatske, tonski studio, koji oni nemaju. Ali mi nemamo more. Sad se tamo snima drugi deo "Mama mija", snimala se serija "Igra prestola". Međutim, i mi smo počeli da privlačimo prvi put velike koprodukcije. Recimo film koji snima Rejf Fajns je veliki i značajan i oni troše 10 miliona samo u Srbiji.
