Besramno, intimno i strasno
Lazar Ristovski (64) predstavio je u Beogradu drugu knjigu priča "Ulična akademija".
To su, kako kaže sam autor "priče o strasti, ljubavi, nežnosti i smrti" i na neki način nastavak njegove prethodne knjige "Jednostavne priče". I ponovo se Ristovski bavi sudbinama običnih ljudi koji su svuda oko nas, ali na jedan specifičan način koji ga svrstava u red sve ozbiljnijih savremenih srpskih pisaca.
- Besramno, intimno i strasno - to je bio komentar jedne čitateljke o mojoj knjizi. Hvala joj što je u jednoj rečenici uobličila ono što pisci često traže kada objašnjavaju svoje delo. Ja dodajem - intimno, ali ne privatno, strasno, ali ne vulgarno. Moji likovi su misleći ljudi, bili mali, veliki ili srednji. Ova podela naravno ima težnju da bude malo duhovita, jer ljudi su ljudi bez obzira na to da li su visokog školskog obrazovanja ili pak radnici, seljaci i poštena inteligencija, akademici. Svi oni misle i ne stide da kažu šta misle - rekao je Ristovski.
U knjizi on se dotakao raznih tema od starog hrasta kao metafore za zaboravljene do naših zemljaka širom dijaspore koje je opisao u zanimljivim pričama poput "Piroćanac u Njujorku".
Priča o hrastu
Priču "Veličanstveni" Ristovski je posvetio hrastu u selu Savinac starom 600 godina, koji su nedavno posekli zbog izgradnje auto-puta.
- Hrast je metafora za zaboravljene, za ono što je Srbija mogla da bude. Hrast su posekli Kinezi i Azerbejdžanci. On je pretvoren u cepanice i balvane, trune na minus 15 tamo gde je i posečen. Ispod njega su umirali, venčavali se, bio je umesto crkve. Bili su ispod njega i Vuk Karadžić, Hajduk Veljko, Čučuk Stana, Arsenije Čarnojević, partizani, četnici. Posadio ga je Sulejman Veličanstveni 1521. godine svojim rukama, a ne ko ovi naši političari što dođu i bace dve lopate - ispričao je Ristovski.
