Bolji dani za dokumentarce

Filmski centar nedavno je objavio rezultate konkursa za podršku domaćim igranim filmovima, a direktor Boban Jevtić najavljuje još jedan konkurs u avgustu. On ističe da je film veoma skupa, ali i kreativna industrija, koja jednoj zemlji donosi ogroman novac.

A. Čukić

Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije

- Novac je dobilo šest igranih i 10 dokumentarnih filmova i ja se nadam da ovim dolaze bolji dani za dokumentarce. Kad sam došao na ovu funkciju to mi je bio jedan od ciljeva zato što imamo jako dobre dokumentariste. Oni ranije nisu bili sistemski podržani. Želimo da se na RTS-u jednom nedeljno prikazuju dokumentarni filmovi, domaći i strani, zato što osim jednog ili dva festivala kod nas publika nema priliku da vidi sva ta ostvarenja koja su dobila brojne nagrada po svetskim festivalima. Na ovaj način pokušavamo da im pomognemo. Sem toga dokumentarci su mnogo jeftiniji od igranih filmova i dosta je lakše da se oni produciraju - kaže Jevtić.

x Podržali ste i dokumentarac Ljubiše Samardžića?

- Jesmo. To je film "Panta rei", u kome on na neki način rezimira svoj život i karijeru. Ovaj film, koliko sam ja čuo, trebalo bi da otvori Pulski festival gde će Ljubiša Samardžić dobiti nagradu za životno delo.

Neophodna digitalizacija

x Kakvo je stanje sa bioskopima?
- Želimo da vratimo publiku u bioskope i ovo je bio prvi konkurs na kome smo dali prednost komediji, jer nam se čini da je to srpski brend. Sa bioskopima imamo ogroman problem. Puno tih bioskopa nema dobra sedišta, dobar zvuk, prokišnjavaju krovovi, nemaju dobro platno. Želimo da napravimo nacionalni projekat, jer ti digitalni projektori su veoma skupa stvar i ako ih kupite odjednom mogu se jeftinije nabaviti. Trenutno imamo 73 bioskopa sa 118 ekrana i skoro polovina nije digitalizovana. Mi smo jedina zemlja u regionu koja nije uradila digitalizaciju.

x Koliki je budžet ove godine za filmove i da li je to dovoljno?

- Zahvaljujući Ministarstvu kulture i razumevanju ministra Ivana Tasovca imali smo duplo veći budžet od prošlogodišnjeg. Budžet je bio otprilike oko 4.878.000 evra. U siromašnoj zemlji kao što je naša to deluje puno. Film je zapravo jako skupa disciplina, a mi smo najjeftiniji i najmanje dajemo u celom regionu. Sada se to promenilo. Ono što nas čeka u budućnosti je da se obezbedi sistemsko finansiranje. To znači da svi emiteri i sve institucije koje imaju koristi od domaće kinematografije odvajaju jedan mali procenat. I to svake godine. Tako dobijamo jedan deo budžeta koji se puni sam od sebe a drugi koji zavisi od političke volje i odluke vlade. Hrvati to imaju već osam godina i sjajno funkcioniše. Oni su potpuno obnovili svoju kinematografiju, dobijaju nagrade na velikim festivalima. Festivali su najbolja reklama za jedan film koji najjače komunicira od svih umetnosti.

x Da li postoji sukob interesa. Neki filmski radnici negoduju što nisu prošli na konkursu?

- Na ovom konkursu dobili smo 144 prijava, novac je dobilo šest filmova, a 138 nije. To su pravila igre. Imamo zadatak od države da napravimo konkurs, komisiju i ona odlučuje. To ne znači da su drugi scenariji loši, već da su ovi koji su dobili novac bolji. Sve su to umetnici i lako se povrede, ali ono što je najbitnije je da se uspostavi kontinuitet. I ako se tako radi biće novca za sve. Razgovarao sam sa kolegama iz evropskih zemalja i oni su iznenađeni da se toliko ljudi u Srbiji bavi filmom. Oni imaju 40 prijava po jednom konkursu.

Svi imamo probleme

x Da li postoji regionalna saradnja i koliko je ona bitna?
- Mi smo tu dosta zaostajali. Uglavnom su koproducenti nama davali novac a ne mi njima, zato što FCS poslednjih godina i nije radio nešto dobro. Za manjinske koprodukcije mi smo podržali 109 filmova što je dosta, podržali smo ceo region. To je sad dovelo do jedne ravnoteže. Svi imamo novčane probleme. Da bi izašao na neki konkurse morate imati koproducente i mi smo nužno osuđeni jedni na druge - kaže Jevtić.