Strane pare za srpske filmove
Snimanje filmova u Srbiji oduvek je bilo teško, a poslednjih godina to je gotovo nemoguća misija. Najteže je doći do novca, a rezultat toga je sve manji broj filmova, pa se kinematografijom mnogi bave iz ljubavi i entuzijazma.
A, koliko zapravo košta snimanje filmova u Srbiji? Troškovi za jedan dan snimanja niskobudžetnog filma, prema nekim podacima, kreću su od 5.000 do 8.000 evra dok su visokobudžetni filmovi, posebno epohe još skuplji i iznose i do 20.000 evra dnevno.
- Srbija prolazi dramatičnu ekonomsku i svaku drugu krizu. Ljudi ostaju bez hleba i bez posla. Nema para za zdravstvo, bolnice, lekove a kamoli za kulturu. Ni politička elita na vlasti nema dovoljno svesti o tome koliko je kultura važna za trajanje i postojanje nacije. Što se TV produkcije tiče da nema RTS-a, ne bi bilo ni jedne serije! Nažalost, ne vidim da će biti bolje - kaže glumac i reditelj Radoš Bajić.
Njegov kolega Darko Lungulov pak smatra da je poslednjih nekoliko godina film u Srbiji počeo polako da se vraća u život.
Tri godine rada
Reditelj dokumentarnih filmova Mladen Đorđević ističe da 50 odsto svakog budžeta odlazi na honorare.
- Film je skup zato što se radi dugo i pripreme traju dugo. Dug je proces zbog skupljanja novca od stranih fondova. Za jedan prosečan film je potrebno sigurno tri godine rada uključujući i pisanje scenarija, tako da zbog toga film košta. Kad prave film naši su prinuđeni da rade i druge stvari paralelno i to ih skreće sa fokusa i utiče na kvalitet filma. Autori kad rade film moraju samo to da rade, samo time da se bave, da bi ti filmovi mogli da budu ozbiljni - kaže Mladen Đorđević.
- Pojavili su se filmovi koji su postigli veliki uspeh u bioskopima, kao i ostvarenja koja nižu uspehe na svetskim festivalima. Želeo bih da se situacija stabilizije i da država izdvaja redovno sredstva za film jer je on najisplativiji kulturni i umetnički proizvod Srbije. Ako film za koji država izdvoji 250.000 evra publika vidi na 50-ak festivala i bude otkupljen za prikazivanje na TV i bioskopima u 20-ak zemalja to znači da taj film vidi više miliona ljudi - kaže Lungulov i dodaje da se film može snimiti i sa minimalno novca.
- Dugometražni film može da se snimi i za samo 50.000 evra ako ljudi stanu iza ideje. Ali, problem je što tako može da se radi samo jednom. Već sledećeg puta autori neće ponovo hteti da rade za male ili nikakve honorare, niti pod lošim uslovima - ističe Lungulov.
Od FCS 2,3 miliona evra
Prema rečima Bobana Jevtića, direktora Filmskog centra Srbije od početka godine raspisano je pet konkursa na kojima je dodeljeno 2,3 miliona evra. Jevtić najavljuje da će do kraja godine biti završen još jedan konkurs za sufinansiranje filmova. Uprkos finansijskim teškoćama umetnici smatraju da film u Srbiji živi, da je naš najbolji proizvod, a potvrda toga su i brojne nagrade koji srpski filmovi dobijaju na međunarodnim festivalima.
Producent filma "Spomenik Majklu Džeksonu", Snežana Penev, rekla je da je za snimanje ovog filma potrošeno 890.000 evra, a novac je skupljen zahvaljujući stranim fondovima.
- Naš budžet je većinski, tačnije više od 50 odsto finansiran iz stranih fondova. Finansiranje filmova funkcioniše po principu koprodukcija i sve se bazira na Evropskoj konvenciji o kinematografskim koprodukcijama, čiji je i Srbija potpisnik. Inače, ovaj film je koprodukcija četiri zemlje - Srbije, Nemačke, Hrvatske i Makedonije, tako da je film u sve četiri zemlje podržan od strane nacionalnih javnih fondova. Nakon toga smo zajednički učestvovali na konkursu fonda Saveta Evrope Eurimažu, koji pored finansijske podrške daje i kredibilitet filmu. Mi smo od tog fonda dobili 130.000 evra - kaže Snežana Panev.
Glumci bez honorara
Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac i Mirjana Karanović pristali su da glume u filmu "Jednaki" bez honorara.
- Ceo tim na setu je radio pro bono. Zvao sam glumce sa kojima se privatno družim, kamermane i sve ostale kako bih upotpunio ekipu koja će raditi bez novca. Kada smo otišli u Sarajevo na filmski festival, niko nije verovao da je projekat rađen bez finansijskih sredstava - kaže reditelj i producent Igor Stoimenov, koji je režirao jednu od priča iz ovog filma.
