Dve decenije od prvog međunarodnog kongresa o Jasenovcu (2): Marvenim vagonima u logor smrti
Najstariji deo koncentracionog logora Jasenovac je Kula opkoljena zidom, sa stražarama, na kojima su ustaše danonoćno "čuvale" logoraše. Kula se nalazila s leve, slavonske strane, pored Save.
Sagrađena je, kako se pretpostavlja, još za vreme Marije Terezije s namerom da zaštiti ovaj kraj od prodora Turaka prema Austriji. U Kuli su bili stacionirani graničari, većinom srpskog porekla, koji su prisilno pokrštavani s pravoslavne u katoličku veru, jer je u to vreme uzeto kao pravilo da stanovništvo treba da bude iste vere kao i vladari te zemlje.
Pored Kule je kasnije sagrađena kazniona, a do nje katolička crkva. U kaznioni je sagrađena bolnica. Ona je tokom Drugog svetskog rata nosila naziv Ustaška bolnica. U podrumima su se nalazile ćelije za zatočenike, u koje su logoraši ulazili, a mrtvi izbacivani. Dograđena je i Ka - nastamba u kojoj su bili smešteni Hrvati i muslimani, kao i velike radionice - obućarska i krojačka. U ovaj deo ustaškog logora Jasenovac doveden je, među mnogim drugim Jevrejima, i Josip Erlih iz sela Koška u hrvatskom kotaru Našice. On je na Prvom međunarodnom kongresu o Jasenovcu u Njujorku 1997. izneo svoja potresna sećanja.
- Uhapšen sam krajem avgusta 1942. godine sa svojim rođacima - porodicom Rehnicer i preostalim Jevrejima i Srbima koji su živeli u Slavonskoj Požegi. Tada je pohapšeno i dosta rodoljuba - protivnika ustaškog režima, svih nacionalnosti. Bilo nas je, što muškaraca, što žena i dece, oko 80.
Posle hapšenja smešteni smo u dva marvena vagona, u jednom žene sa decom, a u drugom muškarci. Vagoni su zablombirani i svi mi smo krenuli u mesto opredeljenja za koje nismo tada znali. Voz je stao u mestu Okučani, mi smo isterani iz vagona i prešavši 10-12 km stigli u koncentracioni logor Stara Gradiška.
Pozivnica za Tuđmana
Na otvaranje Muzeja holokausta u Njujorku, koje je priređeno pre međunarodne konferencije o Jasenovcu, a u čijim prostorijama je održana i ova konferencija, Srbija i Jugoslavija nisu bile pozvane. Muzej je otvoren u prisustvu hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, koji je za taj svečani čin dobio pozivnicu.
- Nismo znali šta nas čeka, umorni muškarci, a još umornije žene koje su pored svojih stvari vukle i decu. Prvo smo zapazili krovove, a zatim i celu kaznionu i Kulu. Velika kapija se otvorila pred nama, a zatvorila po našem ulasku, za većinu zauvek. Ovde se ulazilo na velika, a izlazilo na mala vrata - groblje i druga mesta gde su vršene velike masovne likvidacije.
- Po ulasku u logor odmah su nas smestili u Kulu, i to na spratu - na zapadnu stranu, a na istočnu stranu žene i decu. Prilikom pretresa skoro nam je sve oduzeto, a ja sam izvukao i nekoliko šamara, jer su mi pronašli 1.000 kuna zavijenih u gazu. Ostavili su nam samo nešto malo veša. Sve drugo, pa i fotografije i dokumenta, oduzeto nam je - ispričao je Josip Erlih, Jevrejin iz kotara Našice.