Dobar glas se čuo do Beča
Iz austrougarskog perioda Banje Slatina je i anegdota o dva bogata Banjalučanina, koji su otišli u Beč i od tamošnjeg lekara tražili da im preporuči banju za lečenje i odmor.
Ne znajući odakle mu dolaze pacijenti, lekar im je kazao da daleko, u Bosni, kod varoši Banjaluke, postoji jedna veoma dobra i lekovita banja pod imenom Slatina i da bi bilo dobro da se tamo upute. Da u ovoj anegdoti ima nemalo istine potvrđuje i činjenica da su u to vreme u slatinsku banju iz Austrije dolazili mnogi ugledni gosti, pa čak i grofovi i baroni.
Nakon Drugog svetskog rata, banja Slatina ulazi u sastav banjalučkog Zavoda za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović". U ovom periodu, osetniji razvoj banje nastupa osamdesetih godina izgradnjom restorana Park i hotela Slatina, kada dolazi do novih značajnih ulaganja, najviše u infrastrukturu.
U međuvremenu, i samo mesto dobija na ceni, pa od 70-ih godina 20. veka u Slatini niču i čitava vikend naselja. Krajem 20. veka izgrađen je objekat Klinike za sportsku traumatologiju, koji se danas koristi kao hotel.
Blato izlečilo banovu potkolenicu
Kako svedoči njegov sin, prof. dr Petar Milosavljević, ban Milosavljević je slobodno vreme i praznike često i rado provodio u Slatini. Tadašnji upravnik banje, Čeh Jozef Batelka, koji je zapamćen kao veliki ljubitelj cveća, svojski se trudio da starešini Vrbaske banovine i njegovoj porodici bude dobar domaćin, a posebno se starao da pripremi kade sa lekovitim blatom kojim je ban vidao potkolenice višestruko polomljene prilikom jednog udesa na Solunskom frontu. To slatinsko blato delovalo je veoma blagotvorno na banove noge, pa su ga ga one, bez pomoći štapa, služile sve do kraja života.
