Živi štap
Kad je Sveti Sava stupio u jerusalimsku crkvu na vrata, srela ga je šljaka (štap) sama, a niko je nije nosio niti držao, pa je pred njega stala. Sveti Sava se začudi, pa zapita sveštenike, koji su u crkvi bili: - Šta znači ovo? Oni mu odgovore: - Pre nekoliko vremena živeo je ovde jedan vladika, kome je bilo ime Sava. Pri poslednjem času svoga života kazao je: - Ovu šljaku ostavite u crkvu. Iz dalekih zemalja doći će sveštenik istoga čina, kog sam i ja. Ime će mu biti Sava. Kad on stupi u ovu crkvu sama će ova šljaka njemu poći... Sveti Sava uzme tad šljaku i donese je sa sobom iz Jerusalima u Srbiju.
Putovao Sveti Sava lađom po vodi. Došavši pod neku obalu opazi pustinjaka, gde preskače preko jame, pa kad preskoči na jednu stranu rekne: "Ovo Bogu", a kada se povrati natrag rekne: "Ovo meni", i stalno tako. Čudeći se Sveti Sava njegovom poslu, zapita, ga, šta to radi, našto mu ovaj odgovori - da se moli Bogu. Tu ga Sveti Sava pouči kako se Bogu treba moliti, a ne kako on to čini, i nauči ga "Očenaš". Sveti Sava onda sede na lađu i ode dalje.
Čim je Sveti Sava otišao, pustinjak zaboravi molitvu, te stade trčati po vodi za Svetim Savom i vikati: neka ga još jedan put pouči molitvi, jer je zaboravio. Sveti Sava, videći da pustinjak ide po vodi kao po suvom, odgovori mu: - Kad tebe drži voda s tom molitvom, tebi bolja i ne treba. S toga se moli kao i dosad!
Uhvati Sveti Sava jagnje, pa ga hitne preko crkve. Dok je ono padalo, ovca se ne beše ni s mesta maknula. Pošto jagnje pade na zemlju na noge, Sveti Sava ga blagoslovi da prohoda odmah, čim se ojagnji. Tako je bacao i ostale životinje, pa koja je dole pala na noge, tu je blagoslovio, da odmah pođe, a koja nije, tu je osudio da prohoda tek posle duže vremena iza rođenja.
Dođe red na čoveka. Ali kad uze dete od žene, ona će mu: "Ček, Boga ti, da se ne ubije!", pa otrča na drugu stranu crkve, te dočeka dete u krilo. Sveti Sava se veoma naljuti na to, pa joj reče: "Nosićeš ga tako u krilu najmanje godinu dana". Stoga dete ne može prohodati pre godine.
Umrlo majci dete jedinče, a ona, sirota, čula za Svetog Savu, pa ga donela njemu, da ga oživi. - Oživeću ti dete - reče Sveti Sava ucveljenoj majci: - Ako mi u svetu nađeš ma i jednu kuću, u kojoj niko nikada nije umro... Zalud je nesrećna majka za dugo i dugo tražila takvu kuću, nije mogla da je nađe. Na kraju se vrati i kaže Svetom Savi. A Sveti Sava njoj: - Sad si videla, da nisi samo ti nesrećna na ovome svetu, jer nema toga koji se rodi, a da neće umreti. Bog daje, Bog i uzima.