Viteška nadmetanja
Srpski vladar Stefan Dušan je u 14. veku pobedio u svim vojnim i političkim sukobima, kao i protiv drugih feudalaca, što mu je donelo titulu cara, i to, kažu istoričari, jednog od najmoćnijih u Evropi. U takvoj državi je viteško i vojno ustrojstvo bilo na vrhuncu moći. Zato su nicale škole mačevanja, koje su podupirale veliki, snažni, odlično organizovani i naoružani viteški sloj.
Najbolje mačevalačke škole su bile pod pokroviteljstvom samog Dušana. Vitezovi su najpre obučavani da bi štitili feude, vlastelinska imanja, ali i da bi zabavljali velikaše na turnirima. Te srednjovekovne ratnička nadmetanja su bila ne samo dobra vojna vežba u miru nego su vitezovima pružale mogućnost da se istaknu i dokažu, pa i da odlično zarade. U to doba su Srbijom krstarile i putujuće družine mačevalaca, koje su prikazivale svoje umeće i izazivale lokalne mačevaoce na dvoboje. "Škole na točkovima" su se okupljale na dan svetkovina i pred početke pravih turnira, da bi izvodile i scensko mačevanje, s raznim cirkuskim igrama.
Igre mačevima su u srednjovekovnoj Srbiji bile naročito omiljene na području današnje Makedonije, gde su "borci" baratali hladnim oružjem, glumeći borbu uz muziku. U gradovima i selima su se na praznike okupljali i takmičari u građanju iz luka, i bacanju koplja. Na trkalištu u Prištini se o Božiću svake godine organizovala viteška borba na konju, u punoj opremi, s mačem, lukom i buzdovanom, a učesnici su nastojali da probodu rukavicu, okačenu o motku. Zabeleženo je da su na Božić 1435. godine u takvoj igri učestvovali i dubrovački i ulcinjski plemići, pa i građani sa poslugom.
Konji i svila na dar
Dubrovački istoričar Mavro Orbin je pronašao da su dvorjani su od cara Dušana dobijali konje, zlatne i srebrne pojaseve i svilenu odeću, kako bi i oni svojom pojavom doprineli sjaju i svečanosti viteških turnira. Pobednicima su sledili još bogatiji pokloni, a svako viteško nadmetanje se završavalo gozbama, na kojima se preko mere jelo i pilo. Bilo je i puno plesova u kojima su se koristili mačevi. Najpoznatiji su rusaljski, koji vode poreklo još od starorimskog svetkovanja ruža, a izvodili su ih mladići u pratnji bubnjeva i gajdi. Iz carigradske palate je stigla gotska igra mačevima, a od slovenskog praznika Kalende su nastale koledarske igre. Kada bi se igrači zavadili, predstavu su nastavljali pravim mačevanjem, posle koga je bilo i osakaćenih I mrtvih. Zato su se kasnije na tlu Srbije i Crne Gore, u lažnim borbama između "vojski" dva sela, koristili obloženi mačevi, strele i koplja bez vrhova.
