I to je (bio) Balkan: Pregovori sa papom
Sava Vladislavić je osim ženidbe u Veneciji obavio i jedan od najvažnijih poslova, pregovore s papom Klementom Jedanaestim o konkordatu, uređenju Katoličke crkve i prava njenih vernika u Rusiji.
Naime, Sveta stolica je vekovima nastojala da u najvećoj pravoslavnoj zemlji raširi svoju veru, i to ne preko katoličkih dvorova, pošto je Rusija od njih bila odeljena sve do Petra Velikog, nego na licu mesta, preko misionara, i to mahom jezuita, najtvrđe struje katoličke crkve.
Veliki je bio trud njihovih sveštenika da se dokopaju visokih mesta u ruskoj administraciji. U tome su se naročito odlikovali dalmatinski biskupi, a ispred svih Vicko Zmajević i Matija Karaman.
Znajući za opasnost po Rusiju ako zaključi konkordat koji bi omogućio prozelitizam kakav je u tom veku bio bezobziran, naročito protiv pravoslavlja, Vladislavić je sa Svetom stolicom pregovarao u debelim rukavicama.
Iz Venecije je vodio stalnu prepisku sa carskom porodicom. Odatle se vidi i da je, navodno, glavni zadatak Savin bio da nabavlja po Veneciji umetnička dela za ruski dvor i ukrase za caričine haljine.
Bio je i poslanik u Rimu sve do 1722, kada je dobio i titulu venecijanskog patricija, člana najvišeg mletačkog društva.
U Rusiju se vratio posle smrti pape Klementa, i u Petrograd poveo majku. Prvoj Savinoj kćeri Ani, rođenoj 1723. godine, kum je bio lično Petar Veliki. Sava je posle ove kćeri imao još dve, a sve su umrle još kao deca. Vladislavići više nisu imali poroda.
