Stana osvojila srce junaka
Kada se Hajduk-Veljku pojavila petnaestogodišnja Stana Plještić, neustrašiva devojka iz Sikola, on je već uveliko prešao tridesetu godinu. Junak na glasu i među Srbima i među Turcima, koji je na dvoboje jahao praćen muzikantima, pao je pred prkosnom Srpkinjicom. Naredne četiri godine oni su delili ne samo čardak na Baba-Finkinoj kuli u Negotinu, nego i bojišta. Da bi se venčali u crkvi, hajduk je morao da potplati sveštenika, a i svoju ženu Mariju je podmitio imanjem u Jagodini da bi ga ostavila. Dece nisu imali.
Prema predanjima, Stana je bila ratnica koja se ne sklanja ni od sablje ni od kuršuma, a u miru, pokorna supruga: "Pesma s' ori, Veljko vino pije, a dvori ga dilber Čučuk Stana".
Godine 1813. mirom u Bukureštu, Rusija je dozvolila Turskoj da uzme srpske gradove, pa se u obruču našao i Negotin. Veljko nije poslušao Karađorđa da se povuče. Pre no što je krenuo u poslednju bitku, ubedio je Stanu da se sa zbegom nejači povuče u Poreč. Ali, čim je čula vest da je Veljko potukao Turke kod Bukovča, Stana se vratila. Svake noći njih dvoje su sa družinom izletali iz opkoljenog grada i Turcima, koje je vodio zloglasni Rušid-paša, zadavali stravične udarce, a danju obilazili šančeve.
Pričalo se kasnije da je Hajduk Veljka, dok je nadgledao šanac u Vlaškoj mahali, topovsko đule raznelo nadvoje. Šuškalo se da je njegov položaj turskom tobdžiji izdao pobratim Anastas Armaš.
Posle njegove smrti, kako je zapisano, Stana se još šest dana tukla s Turcima Negotinu. I ko zna da li bi preživela, jer je već bila četiri puta ranjena, da je Veljkov brat Milutin nije naterao da se povuče iz Negotina.
