Haremi srpskih vojvoda
Za mnoge Karađorđeve ljude govorilo se da više ljube ženski rod nego sopstvenu ženu. Živeti sa više žena u isto vreme, čak u istoj kući, postalo je uobičajeno među srpskim vojvodama Prvog srpskog ustanka. Budući u dugom turskom ropstvu, Srbi su preuzeli mnoge običaje gospodara.
Mnogoženstvo je bilo jedan od najočiglednijih, a sa njim su cvetala bračna neverstva. Tako je razvrata početkom 19. veka bilo više nego što se danas pretpostavlja.
Pavle Cukić, za koga se govorilo da je neizrecivi i junak i krvopija, kojem ništa na svetu nije bilo greh, godinama je živeo sa dve žene. Isto su se ponašali i drugi istaknuti ustanici, a pre svega Petar Nikolajević Moler i Hajduk Veljko Petrović.
Po uzoru na turske velikodostojnike, neki su držali i prave hareme. U njima je najviše bilo zarobljenih Turkinja, ali nisu sve žene bile robinje. Neke su dolazile slobodno, da bi preživele, jer su u ustanku ostajale bez muških zaštitnika.
Kad bi se vlasnik harema zasitio neke milosnice, obično ju je udavao za svoje vojnike ili sluge. Ako su bile robinje, prodavao ih je ili poklanjao, a ako nisu, jednostavno bi ih puštao da idu kud god žele.
Deca haremskih žena su se poklanjala udatim Srpkinjama koje nisu mogle da imaju poroda.
