Stana osvojila srce junaka

Prema predanjima, Stana je bila ratnica koja se ne sklanja ni od sablje ni od kuršuma, a u miru, pokorna supruga: "Pesma s' ori, Veljko vino pije, a dvori ga dilber Čučuk Stana".

Godine 1813. mirom u Bukureštu, Rusija je dozvolila Turskoj da uzme srpske gradove, pa se u obruču našao i Negotin. Veljko nije poslušao Karađorđa da se povuče. Pre no što je krenuo u poslednju bitku, ubedio je Stanu da se sa zbegom nejači povuče u Poreč. Ali, čim je čula vest da je Veljko potukao Turke kod Bukovča, Stana se vratila. Svake noći njih dvoje su sa družinom izletali iz opkoljenog grada i Turcima, koje je vodio zloglasni Rušid-paša, zadavali stravične udarce, a danju obilazili šančeve.

Pričalo se kasnije da je Hajduk Veljka, dok je nadgledao šanac u Vlaškoj mahali, topovsko đule raznelo nadvoje. Šuškalo se da je njegov položaj turskom tobdžiji izdao pobratim Anastas Armaš.

Posle njegove smrti, kako je zapisano, Stana se još šest dana tukla s Turcima Negotinu. I ko zna da li bi preživela, jer je već bila četiri puta ranjena, da je Veljkov brat Milutin nije naterao da se povuče iz Negotina.