Čudo na gubilištu
Čučuk Stana se po propasti Prvog srpskog ustanka povlačila po izbegličkim karantinima u Banatu sve dok nije srela Hajduk Veljkovog pobratima, grčkog junaka i političara. Zvao se Georgakis Nikolau Olimpios, a Srbi su ga nazivali kapetan Jorgać. Stana ga je upoznala još u Negotinu i prekrstila u Malog Đuricu jer nije bio mnogo viši od nje.
Jorgać, nosilac ruskog ratnog ordena Svete Ane kao grčki dobrovoljac u borbama protiv Turaka u Rumuniji, osvojio je i srce Čučuk Stane. Grčkom kapetanu rodila je srpska junakinja dva sina i ćerku i sa njim takođe išla u bitke, ovog puta diplomatske, po evropskim dvorovima.
Georgakis je bio istaknuti član Heterije, tajne grčke oslobodilačke organizacije. Pošto su austrijske vlasti saznale da je Georgakis 1816. kumovao povratku Karađorđa u Srbiju, uhapsile su ga i poslale u Bukurešt. Tu ga je turski vazal vlaški knez Karadža osudio na smrt.
Kao nekada, Čučuk Stana je uzjahala konja, preprečila put kolima koja su njenog muža vodila na gubilište i povikala: "Najpre će ovi točkovi preći preko mene, pa onda preko njega!".
Tada se dogodilo čudo: stiglo je pomilovanje za Grka.
