Žena u Hilandaru
Joanikije, prvi srpski patrijarh, razboleo se 1354. tokom boravka u manastiru Žiča, gde ga je pozvao car Dušan. Umro je u Polumiru na Ibru, na povratku u Peć. Ubrzo je proglašen za sveca. Njegov naslednik Sava Četvrti biran je u gradu Seru, u današnjoj Grčkoj.
Pre toga je bio starešina Hilandara, i to baš u vreme kada se srpska carska porodica sklonila od kuge.
Zbog toga što su se monasi, doduše posle mnogo ubeđivanja i natezanja, saglasili da prvi i poslednji put dopuste jednoj ženi, carici Jeleni, da kroči u ovaj manastir, Dušan je pokazao i carsku zahvalnost.
Bogato je darivao Hilandar ne samo novcem, nego i imanjima u Srbiji, a pomagao je i druge monaške zajednice na Svetoj gori.
Gotovo deceniju od Dušanove smrti, njegova žena Jelena je 1363. primila carigradskog patrijarha Kalista u Seru, onog istog koji je svojevremeno na srpskog cara i patrijarha bacio anatemu.
Tokom pregovora o pomirenju i savezništvu sa Carigradom, gost je tamo naprasno umro. Tako je Kalistova anatema skinuta tek 1375. godine, za vladavine kneza Lazara Hrebeljanovića. Ali, tada više i nije bilo srpskog carstva.
U povelji koja je tom prilikom doneta o jedinstvu sa grčkom crkvom, srpski prvosveštenici su ipak zadržali titulu patrijarha. Tih dana je umro Sava Četvrti. Knez Lazar i zetski vladar Đurađ Balšić dogovorili su se da novog poglavara srpske crkve ne bira više državni sabor, nego arhijereji i igumani, kako bi obe strane, i srpska i zetska, bile zadovoljne.
Između mnogo kandidata i posle duge rasprave, za novog patrijarha je izabran Jefrem, rodom Bugarin. Bio je po volji ne samo Srbiji i Zeti, nego i Carigradu.
Kao sin sveštenika, on je odmalena težio podvižničkom životu, a kada su roditelji hteli da ga ožene, pobegao je na Svetu goru. Pod zaštitom Save Četvrtog došao je u Srbiju da bi bio isposnik u Ibarskoj dolini i u Dečanima. Čim mu je saopšteno da je izabran za patrijarha, Jefrem se rasplakao, jer nije želeo taj položaj.
