Začarani konji na kneževoj svadbi
Svadba Milana Obrenovića i Natalije nije upriličena kako dolikuje srpskom knezu zbog ustanka u Bosni i Hercegovini i predstojećeg rata Srbije sa Turskom. Pristalice rata s Turskom prebacivale su knezu da "više voli Nataliju nego bataliju (bitku)". U dvoru se okupila samo mladoženjina najbliža rodbina, a ostale zvanice su došle pravo u crkvu. Svečani prijem je održan u dvoru posle podneva.
"Tako se svrši svečanost, koja bi u drugim prilikama i u drugom vremenu, daleko sjajnija i radosnija bila. Srbija tako dobi kneginju, koja je mila i ljupka", zapisao je jedan hroničar.
Samo venčanje je pratilo loše znamenje. Kada su svatovi pošli iz dvora u crkvu, dan je bio sunčan i lep. Svadbenu povorku na putu od dvora do crkve zasipali sunčevi zraci, a Beograđani su je sa oduševljenjem pozdravljali.
Tokom obreda, nad Sabornom crkvom su se nadvili crni i gusti oblaci, a potmula grmljavina u daljini i tama koja se spustila na Beograd dočekali su mladence dok su izlazili iz crkve. Knez i kneginja seli su u svadbenu kočiju, ali dva upregnuta belca nisu htela ni da se maknu sa mesta. Čitavih deset minuta kočijaši i nekoliko policajaca nisu uspeli da nateraju kneževe konje da pokrenu kočiju. U tom, ne baš blagom "ubeđivanju", uspelo se toliko da su se u jednom trenutku konji propeli i umalo preturili kočiju sa mladencima.
Radoznali Beograđani okupljeni ispred crkve i počasna kneževa garda zaprepašćeno su posmatrali prizor. Kako se obično dešava u takvim slučajevima, prisutni su među sobom šaptali: "Ovo neće izaći na dobro! Izgleda da brak neće biti srećan!".
Čim su se konji smilovali, povorka je pošla u dvor. Iz crnih, niskih oblaka sručio se jak pljusak. Mrak je prekrio ceo grad, a i u dvoru je vladala takva pomrčina da su gosti i mladenci jedni druge jedva prepoznavali. Knez i kneginja nisu ni pokušavali da sakriju koliko su uznemireni i uplašeni.
